Kako ovih dana promovisati Srbiju

Nije retoričko pitanje... ne tražim šira, dalja razlaganja ideja o prednostima i manama života u Srbiji danas... nema problematike vezane uz dilemu „ostati ili otići iz Srbije“...

Pitanje je praktične prirode... šta je ovih dana naš glavni simbol?! Truba iz Guče ili logo Exita? Ko je prepoznatljiviji: Milorad Čavić ili Marija Šerifović? Zbog koga nas Evropa više voli: sportista ili muzičara, hrane ili vatrenog duha?

Ali šta su pravi suveniri iz Srbije, ne misleći pri tom na državne simbole, zastavu ili himnu. Trebaju mi predlozi koje mogu odneti u rukama i predati ih domaćinima van granica naše zemlje, kao izraz zahvalnosti na pruženom gostoprimstvu...

            Naime, ponovo mi se dešava nešto što izgleda kao bezizlazna situacija... Doduše, prošli put nisam bila spremna, ali se sada trudim da prevaziđem neugodnost. Prilikom mog dvonedeljnog putovanja po gradovima Nemačke, jedan od saputnika je svim našim domaćinima i velikom broju zvaničnika, političara i uticajnih persona sa kojima smo imali prilike razgovarati, delio promotivne diskove sa prezentacijom grada Pirota na engleskom jeziku, sa monografijom, istorijskim i spomenicima kulture, svim bitnim mestima u gradu, turističkim lokacijama i potrebnim kontaktima. I ja sam postala vlasnik jednog primerka i moram pomenuti kako me je u trenutku listanja po prezentaciji preplavio osećaj zavisti i pitanje „kako se mi toga nismo setili“. Novi Sad na primer nema ni zvaničan simbol? Ovo leto ponovo planiram preći granicu zemlje i tu priliku iskoristiti kao sopstveni doprinos stvaranju što povoljnije slike o zemlji u kojoj sam rođena i živim ceo svoj život. Znam da ću se tom prilikom osećati dobro, zbog čega želim naći što bolji argument za to.

            Svesni smo da trenutna situacija u zemlji predstavlja sve, samo ne normalnu. Ni prošle godine u otprilike ovo vreme nije bilo vlade, sa stalnim oscilacijama u privredi i nikakvim izgledima za strane investicije. Veeliki deficit, veelika nezaposlenost i nezadovoljstvo životom u Srbiji. Svaki kraj zemlje ima nešto prepoznatljivo, ali ne mogu se setiti svega. Zbog toga je moj plan sakupiti sve relevantne informacije koje mogu pomoći u što boljoj reklami grada, pokrajine i države iz koje dolazim. Nije najbolji ibor poneti komadić kulena, malo zlatiborskog kajmaka ili po kap šljivovice (mislim se čike na carini ne bi složile sa mojom idejom).Zbog toga se i javljam ovim putem. Lako mi je navesti sve atrakcije Novog Sada, naći fotografije pikantnih specijaliteta vojvođanske kuhinje, ali smatram licemernim „pametovanje“ o drugim krajevima zemlje o kojima znam tako malo. Treba mi pomoć iz prve ruke, podeljeno iskustvo i lični pečat u priči o onome najboljem iz Srbije.

U želji da domovina postane „zemlja čuda“,

pozdravlja Vas Alissa