Show malog čoveka (ili „Svačijih 5 minuta“)

Evo sedim ispred televizora u noći kada veliki domaći reality show dočekuje kulminaciju i proglašenje drugog po redu pobednika kada su u pitanju slavne ličnosti.

Na nekom drugom kanalu, žene menjaju muževe, decu i kuće, zamerajući jedna drugoj šta sve rade pogrešno... ni kablovska me nije spasla, pošto susedna nam zemlja plasira velike novčane premije za izdržljivost na nepoznatoj, ruralnoj sredini urbanim likovima, za poznavanje teksta svake pesme koja se nađe na repertoaru emisije ili za upornost i ambiciju mladih, talentovanih ljudi koji bez skrupula prelaze granicu ukusa za mrvicu slave koja im sleduje. Makar ih sutradan zaboravili!

            Opet se ograđujem i iznosim subjektivno mišljenje, budući da u takvim situacijama najčešće prebacujem na neki film, makar ga gledala po ko zna koji put. Ovo mi je interesantno iz prostog razloga, jer sa jedne strane, ne mogu da pobegnem od toga, budući da su ih pune sve televizijske stanice, žuta i sva ostala štampa, ali sa druge strane, interesantno je sa sociološkog aspekta testirati granicu ljudske prilagodljivosti neprirodnim uslovima i neverovatnim situacijama u koje sebe dovode. Ipak, moram priznati postojanje globalnog tržišta koje svakog od nas stavlja na traku industrije zabave, proizvodeći kvazi – idole i prividne slavne ličnosti kojima se pruža početna prilika za instant slavu, a na njima je do koje će mere iskoristiti sopstvene mogućnosti.

            Razumem muke svih koji su morali „obaviti“ svoj posao i ostavili traga u istoriji, bilo da je u pitanju nauka, sport, umetnost i bilo šta drugo, tako da se svakom sledećem naraštaju ostavlja veliko nasleđe i ogroman napor da prevaziđe sve prethodno stvoreno i ostvareno. Strah od toga da te neće pamtiti niko osim tvojih najmilijih, boli svakog pojedinca. Zbog toga je ubrzan put preko trnja do zvezda slađi od svakog napora ulaganog godinama. Jedina analogija tome je plastična hirurgija, koja prkosi majci prirodi i zateže silne stomake i lica. Niko nije žalio za novcem kada je isisao višak masnog tkiva, nasuprot rigoroznom režimu ishrane i vežbi.

            Moja večita dilema... šta se dešava kada zub vremena ponovo načne trošno ljudsko telo, ili baci u zaborav tu ekspres slavu koja je varljiva i menja se iz sezone u sezonu. Da li je koje povremeno podsećanje dovoljno za obnovu globalnog uspeha? Ili se to nikad neće meriti sa kvalitetno napisanim romanom, doprinosom koji je ostvarila neka holivudska zvezda u filmskoj industriji, kao ni hitovi zbog kojih nam trnci i danas prođu kičmom kada čujemo omiljenu melodiju?

            Ne znam, možda sam staromodna, ali ostajem pri svome – kvalitet ispred kvantiteta!

Pozdravi svima iz zemlje čuda...

Alissa