Šta je potrebno u svakoj ženskoj torbi?

Jos jednom, kao i svaki put pre ovog, nalazim se u strasnoj nedoumici i trazim prakticne odgovore na pitanja koja mi se motaju po glavi...

Ne izmisljam toplu vodu, ovo je tema koja je prezvakana toliko puta, da se citaocu „zenskih internet portala“ vec polako smucila, ali ja se trenutno borim sa meni najbolnijom temom koja se mogla naci na repertoaru. „Prokletstvom zenske torbe“ nazivam situaciju u kojoj se nadjem svaki put kada ruku zaronim u ociglednu rupu bez dna, trazeci najsitniji predmet koji se moze spakovati, a pod ruku nailaze sve druge stvari... Izgled torbe je posebna kategorija kojom se bave kreatori, pa nemam pravo glasa po pitanju boje ili dezena, ali – hvala demokratskom sistemu na pravu izbora – moja je odluka da li cemo je izabrati sa ili bez previse detalja. Pri tom ne mislim na dugmice i sljokice, perlice i bedzeve koji mogu naci svoje mesto NA torbi, mislim na pregrade i dzepove koji se nalaze U njoj. Inace volim da svaka stvar ima svoje mesto, pa mi je daleko lakse gurnuti ruku i izvuci iz predvidjenog dzepa ono sto mi treba.

Dobro, prelazim na sadrzaj. Unapred se ogradjujem posto cu biti subjektivna -  ali sam otvorena za konstruktivne predloge.

Novcanik: pored novca koji se redje zadrzava u njemu u poslednje vreme, nalaze se prekopiran imenik sa telefona, vizit karte ljudi koji mi znace (takodje, raspolazu vizit – kartama), podsetnici sa brojevima taxi vozila u gradu, slika momka, sestre i oca. Imam polaske autobusa i vozova na relaciji Novi Sad – Beograd, posto putujem relativno cesto, ali nedovoljno da pamtim sve. U jednom od dzepica su licna karta i zdravstvena knjizica.

Rokovnik: zapisani su svi rodjendani porodice, prijatelja i poznanika, adrese svih napred navedenih (smatram se old school po pitanju praznika, jer i dalje saljem cestitke za praznike, rodjendane i druge bitne datume). Ima nesto belezaka, u trenucima kada imam kreativnu krizu ili navalu misli, zbog ceaga se u njemu nalaze ideje za ovaj blog, eseje, seminare i slicno... Nekad su tu bili podaci vezani za fakultet, ali sam zavrsila sa tim pa nema potrebe da nosim zastarele informacije... Takodje, imam i hemijsku kod sebe, jer ne volim da cekam u redovima i trazim istu od teta na salteru...

Da ne bih preterivala sa ostalim sadrzajem, samo cu nabrojati sve drugo sto ima svoje mesto, prosto – zato sto mi treba: kisobran (mali Esprit, kupljen u Stuttgartu, na rasklapanje – favorizujem ih jer ne moram nositi u ruci, a to ne volim), papirne maramice (ponekad i vlazne maramice), pakla zvakacih guma, labelo ili sjaj za usne (kada mi ga ne „pozajmi“ mladja sestra, koja ga zaboravi vratiti). Naravno, telefon tu uvek nadje svoje mesto.

Ipak, imam posebne prohteve kada biram torbu. Za vreme studija sam imala mnogo literature koju sam vukla za sobom na relaciji kuca – fax, zbog cega mi je trebala jaka, izdrzljiva torba koja je mogla primiti svesku formata A4. Svako ko je imao priliku uzeti u ruke jednu od mojih krajnje ne-inventivnih zenskih torbica, pomislio bi da nosim kamenje...  Tako je poslednji put kada mi je momak kupovao rodjendanski poklon, devojka koja je radila morala gurati u nju registar robe da bi me ubedila...

Ipak mislim da mi fali ono malo sofisticiranih detalja koji se smatraju neohodnim. Neko vreme sam nosila ogledalce, kremu za ruke i turpiju za nokte, ali se trenutno krace zadrzavam van kuce i manje se sminkam, pa nemam tih problema. Kao sto sam vec pomenula, jedino kozmeticko sredstvo je zastita za usne. Volela bih da imam naviku nositi sa sobom parfem, ali uglavnom kupujem velika pakovanja koja delim, pa ne mogu prisvajati nesto zajednicko...

I da zakljucim, idealnog resenja nema. Misterija zenske torbice je ta sto se u njoj nadje uvek ono neophodno, a nikada nije dovoljno velika da „primi“ sve sto treba...

Do sledeceg puta, uzivam u zemlji cuda.

Pozdrav svima...