O muškom shvatanju žena i ženskom shvatanju žena...

Razmišljam o ovoj temi nekoliko dana i toliko nepovezanih stvari se pojavljuje kao asocijacija, da mi je najveći problem ostalo upravo to – kako povezati?

Ženama naizgled jednostavno, da se svime bave detaljno, da posvećuju vreme onome „šta je rekao?“ ili „šta je mislio kad je rekao to što je rekao?“; „Kako je završio chat ili poruku?“ i „da li to što se (ne)javlja znači da je stvarno zauzet ili je samo drži u neizvesnosti, a u stvari to ne misli“? 

Kod muškaraca je to prosto, ili jesi ili nisi. Onome rečenom u razgovoru ili napisanom u poruci, odnosno postu na chatu ne pridaju veći značaj nego što su mislili kada su napisali. Da su hteli drugačije reći ili napisati, rekli bi – ili napisali. 

Nema kod momaka ni prevelikih odstupanja od ustaljenog rasporeda. Jednom nedeljno je to rekreacija, u slučajevima za koje znam najčešće nedeljom igraju mali fudbal/košarku ili idu u teretanu. Ređe šah, ali i to se dešava. 

Što se noćnog života tiče, primetila sam da žene love u jatu, izlaze zajedno i naravno svemu pridaju preveliki značaj. Planiranje i pripreme za izlazak traju tokom cele nedelje, do najsitnijih detalja koje će staviti na sebe. Ponekad su ipak spremne da žrtvuju prijateljstvo zbog odlaska u grad sa potencijalnim ili aktuelnim momkom. 

Momci odluče spontano da odu u muški izlazak, razmenom jedne poruke ili nalaženjem na istom mestu u slično vreme, a tu odluku vrlo često ne menjaju. O tim izlascima se ne prepričava, nekad i zbog toga što se zbog kratkotrajne amnezije usled nemerljivih količina alkohola, nema o čemu pričati... 

Ipak bih se vratila na izgled, jer mislim da mu nisam posvetila dovoljno pažnje u ovom tekstu, odnosno shvatanju lepog iz muške i ženske perspektive. Ili još gore, o podršci i uskraćivanju iste u slučaju nečijeg uspeha na bilo kom polju, ljubavnom, profesionalnom, sportskom. 

Opterećene fizičkim izgledom i formom do koje se ne dolazi drugačije osim napornim vežbanjem, mislim da su današnje devojke izgubile svaki dodir sa realnošću. Izgladnjivanje i podređivanje sopstvenog zdravlja uobičajenom očekivanom izgledu postali su svakodnevica. Nikad nisam imala potrebe niti želje za tim, a onda ostala u krugu malobrojnih koje su preživele i bez toga. Naravno da volim da vidim lepu devojku, ali koja je cena toga da izgleda po najnovijoj modi i da bude u središtu pažnje svakim korakom koji napravi ulicama Novog Sada? Zaista bih volela da čujem kako su sve te devojke u formi zbog redovnog vežbanja i odgovornosti prema sebi - ishranom i zdravim navikama, da plene svojim intelektom, a da su prirodno preplanule ili pak imale dovoljno novca da letuju na nekoj od privlačnih destinacija, kako bi dobile taj ten. 

Volela bih i da čujem da momci zaista cene uloženo u sopstveno (ne)formalno obrazovanje, da se ne plaše ambicije devojaka koje je imaju i kakve takve samostalnosti u životu. Volela bih da znam mušku osobu kojoj ne smeta to da bude zaista ravnopravan i da deli obaveze i zaduženja sa pripadnicom ženskog pola, da pruža podršku u istoj meri kao što bi i ona njemu, spremna na sopstvena odricanja zarad „mira u kući“. 

Tada bih mogla da se opustim i verujem da postoji neko takav i za mene.