Ono kad ja stvaram...

Nikada nisam bila talentovana za slikanje, sport, muziku, ples... nikada nisam bila uspešna u tome, pa me nije naročito privlačilo ni da se trudim.

Ono u čemu sam dobra je pisanje projekata i realizacija seminara/edukacija/letnjih omladinskih kampova...

Bez namere da se ponavljam, moram napisati samo jednu rečenicu o ključnom trenutku, kada sam odlučila da se bavim onim što će me ostatak života ispunjavati? Na trećoj godini studija društvenih nauka sam shvatila da bez društvenog aktivizma nikad neću završiti sociologiju. Tada sam prvo ušla u omladinsku organizaciju sa kojom sam kreirala promotivni materijal, učestvovala u uličnim akcijama, u realizaciji projekata i postepeno savladavala veštinu pisanja i realizacije projekata. Moja evolucija u nevladinom sektoru je od aktivistkinje, preko asistentkinje koordinatora, došla do prvih koordinatorskih projekata. Svaki napisan i realizovan projekat, bio je trijumf sam po sebi. Pokušaj da se savladaju svi elementi projekta, da se predvide sve faze u realizaciji ili eventualni rizici, postajali su izazov sam po sebi.

Od manje kompleksnih, usudila sam se upustiti se u ples sa kompleksnijim projektima. Taj valcer plešemo i dan danas. Poslednji takav se desio proteklog vikenda, kada sam na temu internet novinarstva i društvenih mreža van grada odvela grupu od dvadeset osoba. Stručne osobe kao predavači, ponudili su količinu znanja kojom raspolažu, u prenošenju istog i savladavanju veština polaznica i polaznika seminara.

Drugi deo je činila praktična strana i primena usvojenih znanja. Po meni, ovaj deo svakog seminara predstavlja najbolji dokaz kreativnosti koordinatorskog tima i organizatora događaja. Svako ko ima i najmanju dilemu, nakon ovakvih vežbi može kroz praktičnu primenu da upotrebi praktične veštine. Tu opet kreativnost dolazi do izražaja jer je najveći izazov povezati nespojivo i pronaći dovoljno slikovite primere da se pokaže kako izgleda ispravna, a kako pogrešna upotreba medija i društvenih mreža u svakidašnjici.

Na samom kraju, ostane slobodno vreme – onoliko ispunjeno koliko se trudite. Meni slobodno vreme na svakom, a posebno na seminarima koje organizujem i realizujem za svoje saradnike i saradnice, služi za bolje upoznavanje, intenziviranje odnosa ili produbljivanje prijateljstva koje smo razvili u međuvremenu. Osim razgovora i provođenja vremena, postajemo stari saborci koji već imaju interne šale, anegdote i zajedničke događaje koji nađu prostora za prepričavanje. Tada se uživa u onim malim stvarima, koje su nam svima zajedničke, zbog kojih na ovakvim seminarima, ležemo i ustajemo sa osmehom na licu, spremni da i novi dan edukacije provedemo u poznatom okruženju, naoružani novom količinom spremnosti da učimo i da se usavršavamo.

Tek sledi letnji kamp krajem leta... 

Tekst objavljen: 6.03.2012. godine