Zato što živimo ovde! Ili.. zašto se bavim politikom?

Negde sam jednom čula da je prevod termina politika sa latinskog – veština upravljanja. Upravljati sopstvenim životom, sredinom u kojoj živimo i radimo i uticati na sve detalje. Lokalni, pokrajinski i republički funkcioneri i funkcionerke moraju pre svega biti uspešni menadžeri, odnosno menadžerke, sposobni da upravljaju sredinom u kojoj žive i rade, odgovaraju kao izabrana ili imenovana lica. Alternativa je okružiti se timom sposobnih i veštih profesionalki i profesionalaca koji su najbolji u onome što rade, dovoljno pouzdani i sposobni da upravljaju svojim zaduženjima i odgovaraju onima koji su ih predložili, izabrali ili usvojili.

Kroz školovanje sam upravljala svojim radnim obavezama, vremenom posvećenom učenju i odmoru. Od trenutka kako sam samostalna, upravljam kućnim budžetom, svojim jednočlanim domaćinstvom, manje više uspešno upravljam obavezama prema porodici, poslu, prijateljima... Upravljam projektima kada dobijem priliku da ih realizujem, treninzima i edukacijama na kojima me angažuju, trudim se da opravdam ukazano poverenje i na najbolji mogući način realizujem planirane aktivnosti u stranačkom smislu.

Možda pomalo naivno, uz oprez da ću biti ismejana, čvrsto verujem da je lokalna politika prostor da se radi u interesu zajednice i pomaže u unapređenju kvaliteta svakodnevnog života. Učešće građana u donošenje odluka je omogućeno, pitanje je koliko je prisutno i aktuelno, i koliko su građani i građanke informisani i zainteresovani za to. Ja sigurno jesam, nekad se čak osećam u manjini zbog toga što iskreno verujem da preko politike (kao veštine upravljanja) pomažem široj društvenoj zajednici.

Jednom sam takođe čula i da kada jedna žena uđe u politiku, menja svet oko sebe. Kada hiljadu žena uđe u politiku, one menjaju svet. Svoje uključivanje i aktivnost u politici nisam videla kao popunjavanje bilo kakve kvote, prosto sam verovala u ideju i radila kontinuirano na tome da ta ideja dobije svoj zasluženi prostor. Odgovornost je daleko veća kada se o tome razgovara kroz prizmu učešća žena na mestima odlučivanja i veće uloge „manje zastupljenog pola“ u društvenom životu.

Treća rečenica koja mi se urezala u pamćenje, tiče se žena i politike i drastično je menjala moje viđenje bavljenja politikom, zvučila bi otprilike ovako: Kada jedna žena počne da se bavi politikom, menja se ona. Kada hiljadu žena počne da se bavi politikom, menja se politika. Ja sam počela da se menjam, prvom akcijom, inicijativom, realizovanom idejom. Postepeno počela da utičem na druge, da ih učim tome kako na najbolji način upotrebiti svoje veštine i promeniti svet nabolje. Kada dođem do hiljadu, pohvaliću se i time...

Za sada je moj cilj da od okruženja u kom živim i radim napravim bolju sredinu. Ne za sebe, već za one koji ostaju, zato što živimo ovde!