O mom iskustvu na Twitteru

Izazvana brojnim textovima i analizama upotrebe najnovije popularne društvene mreže u Srbiji, odlučila da ponudim svoj doprinos i napišem pokoji red o trnovitom putu upoznavanja i savladavanja Twittera.

Za početak, pokušavam se setiti kad sam tačno otvorila nalog i počela da pišem. Zaboravila sam svoj prvi tvit. Znam da u arhivi ostaje poslednjih 3000 postova, pa će biti malo teže, pošto sam prešla davno taj broj, ali bar približno da pronađem. Tražim i po arhivi maila, pošto sam sigurno podešavanja i registraciju slala na taj mail, ali i to će potrajati…

Twitter line

Kada pratite nekog, po tvitovima možete (bar donekle) shvatiti kako osoba doživljava okruženje, koje stavove zastupa, šta mu/joj je prihvatljivo i koje su oblasti zanimanja o kojima piše. Sa tim u skladu, izuzimam političare i političarke, novinare i profesionalno obojene naloge (književnike, estradne umetnike, glumce)… najčešće pišu o profesiji, uz osvrt na dnevnopolitička dešavanja. Samo oni malobrojni, pokušavaju svoj uticaj iskoristiti u plemenite svrhe, pokrenuti neke inicijative ili ukazivati na problematične situacije, sa namerom da utiču pozitivno na ishode. Velika većina bez naročitog interesovanja piše o svakodnevnim temama… pokušavajući da manje budu profesionalci, a više osobe od krvi i mesa, pošto će možda tako svom publikumu biti prihvatljiviji.

Ja nemam temu, zapravo, od kako sam počela da pišem, pišem o svemu. Valjda je to i poenta pisanja na tw. Malo me mlađa sestra začikava (btw i ona ima twitter nalog, ali je pasivnija) da pišem bukvalno o svemu, pa i o fiziološkim radnjama – to nije istina. Ipak, ne postoji jedna određena sfera interesovanja. Da li to deluje kao površnost u pisanju ili rasejana pažnja, ne znam, ali ponekad ne mogu da izdržim, neke stvari su mi suviše dragocene da bih ih zadržala samo za sebe.

Najkraće, bavim se i pišem o svakodnevnom životu (koga sretnem, događaj koji me inspiriše, jela koja pripremam ili kolače koje mesim – raduju me jer su prilike retke) o poslu, događajima koji mi obeleže dan ili nedelju, o prijateljima i prijateljicama iz realnog i onog twitter života. Američki fudbal kao sport i dnevno politička dešavanja oduzimaju značajan deo prostora na mom nalogu. Prvi pratim iz zabave, drugu temu pišem iz ubeđenja i iskrene vere da je to kanal kojim se prvo može menjati okruženje, pa dalje svet. Ali sve pokazujem sopstvenim primerom. Jer se ne usuđujem kritikovati druge, ako to isto sama radim. Krivo mi je što češće izaziva podsmeh, ali mirno spavam, meni je savest čista.

Following

Počela sam sa praćenjem osoba koje pišu po twitteru, naravno bez kriterijuma. Prvo one poznate iz stvarnog života, pa one koji mi se čine interesantni u pisanju, pa one koji su preporučeni od strane same društvene mreže i tako se moj broj osoba koje pratim uvećao. Znam da, kad bih “odpratila” jedan broj ljudi, odpratili bi i oni mene… mislim da ne pratim previše onih reklamnih naloga, pratim “lažne” jer su uglavnom komični i pratim tek poneku javnu ličnost, pre stranu nego domaću. Tu dilemu sam iznela jedan dan na svom nalogu. Zašto pratiti neistomišljenike, koristiti priliku za provokacije i biti u stalnom sukobu. Možda zato što više volim racionalne, civilizovane rasprave i mislim kako se sve može rešiti dijalogom i konsenzusom, ne shvatam pojedince i pojedinke koji su skloni konfliktu, pa kao svađalice svakodnevno prozivaju, provociraju i podsećaju na propuste drugih. A političari i političarke koji na pogrešan način propagiraju programe i ideologiju svojih stranaka, možda to treba da rade drugim kanalima komunikacije prema javnosti. Nekada je 140 karaktera prekratko i za manje stvari, a ne za predstavljanje programa političke partije ili pojašnjenje ideologije auditorijumu. Ne poričem, ja radim to isto, ali iz ubeđenja, iskrene ljubavi i kao što sam ranije napisala – neprocenjive vrednosti pojedinih izjava i događaja koje prosto ne želim zadržati za sebe.

Followers

Kada bih zaista pratila samo one koje poznajem, koji me zanimaju i znače, taj broj bi bio sigurno manji. Čime je uslovljen i broj mojih pratilaca, jer sam sigurna da me pojedini prate isključivo kao protivuslugu. Ima zanimljivih, duhovitih, korisnih i nadasve interesantnih naloga koje vredi pratiti. Ne smem nikog izdvojiti jer sam sigurna da se ukusi ne slažu. Pri tom usled pomeranja trendova, ne mogu garantovati da će mi isti nalozi ostati interesantni i u budućnosti, da neću promeniti mišljenje ili da se neće pojaviti novi nalog koji ne bih favorizovala.

Skrivena namera je bila biti dovoljno dugo tu, pisati stvari koje ljudima mogu poslužiti i koristiti u sopstvenom poslu i životu. Nisam verovala da će mi biti tako teško odvojiti se od tw, ne pisati najmanje jednom dnevno, početi uopšte razmišljati o tome kako određenu misao spakovati u 140 karaktera… Ograničavajuće ili ne, meni je Twitter doneo mnogo korisnih informacija, neposrednih kontakata sa ljudima koji su mi interesantni i jednu potpuno novu sliku o sebi, po onome što meni drugi pišu. Nadam se samo da neću dosaditi drugima i da će Twitter nastaviti da mi znači kao do sad…

Šifra: @ZakomplikovAna