Dan treći - u zemlji čokolade i piva: The common goal is Europe

Bio je posvećen upoznavanju evropskih institucija, Evropske komisije i parlamenta, njihovih predstavnika i predstavnica koje nam mogu ponuditi odgovore na dileme iz prve ruke. Evropska unija je shvaćena kao „princ na belom konju“ za zemlje Balkana – svi čekamo princa, obično dođe konj... 

Nešto naročito egzotično se nije desilo ceo dan, pošto je namera organizatora valjda bila da nas iscrpe toliko da nemamo energije za odustajanje ili odstupanje od programa. Ipak, bilo je dovoljno vremena da se sedne i odmori.

 Shvatila sam i da, kako počne neki sastanak, meni se prispava i počne me boleti glava. Čim se približi kraj sastanka i pomene hrana, odmah se razbudim. Valjda je tako svima, zavisi šta te drži budnom, da li neke nove ideje (kao po pravilu, na takvim stvarima mi padaju na pamet koncepti projekata ili satnice/agende seminara koje planiramo u narednom periodu) ili beleške koje vodim jer nemam šta pametnije raditi (otuda četvrti dan od povratka nisam stigla početi text za blog, pošto sam prekucavala iste).

Deo organizacionog tima koji je za nas pripremio ovo „once in a lifetime“ iskustvo, od sutra je imao posla oko realizacije konferencije kojoj smo trebali prisustvovati, ili je izostao sa večere, ili je došao da se pozdravi. Svojevrsna „oproštajna“ večera protekla je i privatnim razgovorima, sabiranju dotadašnjih utisaka i opuštenoj atmosferi punoj smeha i fotografija.

Meni večere je bio „riblji“, najblaže rečeno. Trebalo je izabrati, a potom i prevesti: predjelo, glavno jelo, desert. Manje – više na osnovu preporuke konobara, izabrala filete ribe sa ukusnim povrtnim prilozima i čokoladni mus sa mrvicama đumbira.

Pored sve čokolade po kojoj je Belgija poznata, ovo je jedino čokoladno što sam pojela. Da ste me pitali za pivo ili vino... odgovor bi bio drugačiji. Fantastično posluženje, ugodna atmosfera, hranili su dušu podjednako kao i hrana stomak.