Modni dodaci u svakodnevici

Drugi me kritikuju kako se oblačim dosadno, jednolično, bez previše boja i dezena. Hej, šta ću kad sam jednostavna devojka, kad tražim proste, lake i bezbedne kombinacije u kojima mogu izdržati ceo dan (budući da toliko otprilike traje moje radno vreme).

Od boja preferiram crnu i sivu, uz dodatak bele u kombinacijama koje su po meni više udobne i kvalitetne, nego što je uzvičnik na „must have“ odevnim kombinacijama. U poslednje vreme sam naterala sebe da kombinujem i druge nijanse, kupila prve krem pantalone, uskih nogavica (nemate pojma koliki je to skok u mom odrastanju). Pod parolom „šareno i lepršavo“, oplemenjujem svoju garderobu usled pritiska i sugestija dragih ljudi. Moram priznati, ponekad čak pozitivno utiče i na raspoloženje... Za nabavku ostalih komada garderobe imam mlađu sestru, sa strpljenjem i oštrim okom da bira sitnice koje su upravo stigle na rafove i lutke po buticima. Onda povremeno svratim, napravim malu rokadu u našim ormarima i tako začinim svoje oblačenje novim svežim komadima garderobe.

Ipak, kako bih nadoknadila živopisnost „dosadne“ garderobe u kojoj provodim veći deo svog života, ima nekoliko detalja koje preferiram svako jutro pred ogledalom...

Nakit (ogrlica, minđuše, narukvice...)

Najčešće nosim sitne neupadljive minđuše (tzv. medicinke) u boji, repliku bisernih minđuša ili skromne detalje na ušima koji će ostati tek primetni.

Ogrlica je oko vrata, ako je majica ili košulja zaista tako neprimetna i jednostavna. Pomalo mi prija taj „bling bling“ osećaj, iako najčešće stavim ogrlicu u formi lanca, zamahnem nekoliko puta u toku dana i to je to... Vrtim kombinacije koliko je to moguće, ali da imam više – verovatno bih nosila češće.

Zaista ne pamtim koji su porivi da se kupi novi komad bezvrednog nakita. Možda da se upotpuni odevna kombinacija ili da se nabavi novi detalj koji će privući pažnju prolaznika/ca, izazvati neki komentar i razmenu informacija o tome gde je šta i za koje pare kupljeno, ali dugo nisam.

Narukvice preferiram, uvek postoji ona koju vidim uz odevnu kombinaciju koju navučem na sebe. Opet, nemam previše, ali svaka ima svoju ulogu i posebnu sentimentalnu cenu. Tek nekoliko imitacija srebra, jedna morska sa ljušturom školjki uz neke bež kombinacije garderobe i crvena da razbijem crnilo, ako sam ponovo u „dark“ fazi. Mada, u poslednje vreme, to je sve ređe.

Šal/marama

Moj favorit. Već duže vremena nosim šalove, da sakriju neprimereni dekolte, da posluže umesto onog nečeg što se oblači „odgore“, da pokrije ramena ili utopli druga/drugaricu (to se desilo nekoliko puta, moji šalovi završavali na drugovima – zašto je to njima toliko interesantno, ostaće misterija za mene?). Šalovi velikih dimenzija, skoro kao zavese koje mogu nekoliko puta obmotati oko sebe, ali dovoljno topli i mekani da zaista ispune svoju primarnu funkciju, ogrnu i ugreju.

Marame su skupljane decenijama (sad i taj termin sebi mogu dopustiti), a nikada nisu bacane. Ostale su u vlasništvu razne, jednobojne i šarene, sa motivima i detaljima, male i velike. Svaka nađe svoju svrhu, da li oko vrata, oko ruke ili ručke torbe, pa bude dopuna odevnoj kombinaciji – modni detalj u pravom smislu te reči.

Rajf, traka za kosu, ukosnice

Rajf sam poslednji put nosila u osnovnoj školi, ali čak ni tada nisam nešto naročito uživala u njemu, zbog predrasude da će „uši oklempaviti ako ga budeš nosila“. U jednom periodu su bile aktuelne gumice za kosu i večita dilema oko toga. Ošišati se na kratko i skratiti vreme pranja i sušenja kose ili puštati kosu, pa kad ti dosadi ili ti bude prevruće, samo je vezati?

Ipak, nije dugo trajalo jer su gumice lomile kosu, usled čega sam vrlo brzo prešla na šnale i ukosnice. Moram priznati da su frizure bile kreativnije od prostog konjskog repa ili punđe.

A onda je počela da se prikazuje „hi-lifestyle-new-york-fashion-teenage“ serija o njujorškoj eliti koja je uvela nekoliko elemenata u svakodnevicu mladih. Preko SAD i Evrope, naravno da smo počeli da prepisujemo i odvažnije nosimo modne detalje zahvaljujući „Gossip girl“. Koleginica sa fakulteta je prilikom jedne od mojih poseta Somboru priznala koliko ju je gledanje serije modno osvestilo i ohrabrilo da se usudi kupiti i nositi rajfove, trake za kosu, mašne, šnale, cvetove... svi smo mi pomalo britanska kraljica, maštamo da ponekad nosimo te čudne šešire na glavi i privlačimo poglede onih koji nas mimoilaze...

Na svojim studentskim/službenim/stranačkim proputovanjima po zemljama regiona i Evrope, najčešći suvenir koji kupujem drugaricama, a verujte mi ima ih dosta i svakoj pažljivo biram detalj koji ću pokloniti, kupujem upravo to - modne detalje. Sitnice na kojima možda ne piše odakle su (osim turpija za nokte iz Beča, na kojima je to i pisalo), ali one znaju i obraduju se svaki put. A ja se sećam.

Tako to najčešće budu šnale ili minđuše, koje prema temperamentu ili navikama kupujem i delim. Isto tako sebi sačuvam koju sitnicu za uspomenu. Ali nije bitno poreklo, ovde je bitna njihova upotrebna vrednost. Nikad ni za šta nisam volela da stoji i skuplja prašinu, tako da ni ove stvari ne čuvam ljubomorno da što duže traju, već se nađu ponekad u kombinaciju u kojoj vidim da je prikladno ubaciti cvetić ili šnalicu...

Kaiš

E tu sam najgora, priznajem! Nemam razvijenu emociju prema kaišu, čak ni prema pojasevima koji postaju sve češći u svakodnevnim odevnim kombinacijama...

Jesam se dvoumila u jednom trenutku, kako bi izgledalo da svoje šljampave odevne kombinacije presečem pojasom i istaknem struk, ali drugi sekund posle toga ide misao „who cares“ i da je mučnije pronaći to što ja tražim pa još praviti kombinaciju jednako uspešnu kao u mojoj glavi. Odustanem prebrzo – nemam vremena ni volje za potragu i kupovinu, a onda u talasima inspiracije ponovo se setim i tako u krug...

Imam dva kaiša, crni i beli. Crni sam kupila, beli pozajmila od sestre. Nikad ga nisam vratila, a sad je već raspadnut. Imam još nekoliko širih kaiševa, ali ne dopadaju mi se, nego stoje u fioci. A stoje u fioci jer mislim kako ću se jednom predomisliti i odvažiti, staviti na sebe i time upotpuniti odevnu kombinaciju biranu za taj dan.

            Uh, mislim da je to to. Da li sam nešto propustila?