O empatiji i altruizmu u nama...

U trenucima kada nemam inspiracije za pisanje po blogu, krenem da uređujem. Pomalo pobesnim jer nije najbolje tehničko rešenje za okvir koji sam nameravala da pravim, ali četiri godine pisanja na ovom nalogu rade svoje, obeshrabruju da tražim novu podlogu za blog, premeštam sve textove i fotografije, nameštam nova podešavanja... Ipak, kad sednem da čitam stare tekstove, otvaram linkove koje sam koristila, a oni me vode dalje.

Sinoćni događaj me iskreno uplašio. U trenutku sam reagovala instiktivno, ali posle imala dovoljno vremena da razmislim o svemu. Korak po korak, uz ilustracije, nameravam opisati događaj kom sam svedočila.

U povratku iz centra grada kroz koji sam šetala sa mlađom sestrom i sestrićem, prošla sam kroz mračna dvorišta moje ulice (inače tuda uvek prolazim, a sve češće se zapitam „zašto?“ jer mi jeza prolazi kroz kičmu kada razmišljam o svim slučajevima napada na prolaznike i zlostastavljanja u mračnim ćoškovima ovog grada. Nekom ludom srećom, nije mi se do sada ništa tako desilo...

Ipak, u takvom mraku, primetim sklupčano telo u dnu stepeništa. Stariji muškarac, savijen na svim mestima gde je to moguće, leži u nesvesti na ulazu u stambenu zgradu. Prvi refleks je panika, strah, zaustavljanje i nemogućnost da zdravorazumski odreagujem. Započinjem razgovor, pokušavam da saznam ko je, gde stanuje, kako mogu pomoći? Ne može razgovetno da odgovori, ne pomera se i vrlo teško diše. Telo je potpuno opušteno, te ne mogu da ga pomognem. Pri tom je neprirodno savijen, zbog čega se plašim da nije nešto slomio, udario glavu ili povredio kičmu. Jedan detalj me ubeđuje da ipak nije tako strašno: oseti se miris alkohola i u mraku razaznajem razbijenu litarsku flašu, u skladu sa mirisom – rakije... Odmah sam pozvala policiju, zamolila da pošalju patrolu, ostavila svoje podatke i mesto gde se nalazim. Napokon pokušam da razaznam prezime i pozvonim na ulaz stana za koji sam pretpostavila da je dom komšije iz ulice. U razgovoru sa devojčicom koja mi je otvorila vrata, rekla da je to njen deda i da će odmah zvati oca. Otac se pojavio u narednih nekoliko minuta, zajedno sa komšijom uneo u stan komšiju koji je pod uticajem alkohola najverovatnije izgubio ravnotežu i survao se niz pet stepenika u ulazu. Epilog: vraćena policijska patrola. Utisak: strašan, zastrašujuć. Zatekla sam i nadam se pomogla da se čovek što pre uvede u stan i da mu se pruži nega koju zaslužuje. Nažalost pa je uzrok tome bio alkohol, ali ne bih volela da mislim koliko je osoba prošlo pored njega i u strahu od nepoznatog, ostavilo ga da leži.

Koliko ljudi zanemaruje činjenicu da majka sa dvogodišnjom devojčicom kopa po kontejnerima kako bi pronašla hranu i odeću?!

Koristim priliku da apelujem na sve osobe dobre volje kako bi svoju staru garderobu, obuću ili hranu koja im nije neophodna ostavili u prostorijama Novosadskog humanitarnog centra (Arse Teodorovića 3 od 8 do 16 časova). Ne samo zbog ovog, već i zbog svih drugih slučajeva socijalno ugroženih kategorija stanovništva. Nikada nećemo imati previše, ali neki nemaju ni ovoliko.

Brinem iz sebičnih motiva, pomažem drugima zbog iskrene vere u karmu, da će se dobro vratiti dobrim. Moj otac je sam na selu, nije više u punoj snazi, u godinama kada se njegovo zdravstveno stanje može drastično promeniti. Bojim se ko će njemu pomoći ako ikada zbog nemoći ili bolesti padne, ne bude mogao da se kreće ili podigne teret koji će postati pretežak za njega? Da li će biti onih kojima bez namere da se okoriste ili vide drugi benefit u tome, koji će prići i pomoći. Volim da verujem kako hoće...

Sa druge strane, boli me kada čitam vesti o tome kako su „huligani nakon pevanja navijačkih pesama, lupanja flaša i dranja, demolirali jedan automobil, razbivši mu u šoferšajbnu”. Prema navodima medija, razbijen je reklamni pano na jednoj autobuskoj stanici koji reklamira Hrvatsko primorje. Ista stvar se desila is a bilbordima koji pozivaju turiste u susednu nam zemlju koja izlazi na Jadransko more.

Momci sa u proseku dvadeset godina, moralno, krivično i finansijski odgovorni za svoje postupke, sa pravom glasa, ličnom kartom i pretpostavljenom svešću o događajima koje su izazvali, kreatori su novog izgleda jedne uliceu Novom Sadu. Da li će platiti štetu učinjenu vlasnicima automobile i biti kažnjeni za remećenje javnog reda i mira, ugrožavanje bezbednosti i narušavanje imovine grada?! Ostaje da vidimo, jer je jedan od njih priveden, a za drugim se traga… žao mi je samo što umesto da budu pametniji od svojih prethodnika, tu snagu iskoriste u izgradnji, njima je umetnuto seme mržnje, rušenja i netrpeljivosti prema drugom i drugačijem.