Kuvanje kao slika raspoloženja

Ponekad se pitam šta bi bilo da sam se nakon završene srednje škole nastavila baviti gastronomijom, udovoljiti jednim delom ocu i otkriti bar deo tih „malih tajni velikih majstora“. Ipak nisam, ali ovde ne želim propitivati ispravnost svojih odluka niti razmišljati u „šta bi bilo kad bi bilo“ okvirima. Razredni starešina je na samom kraju školovanja rekao „uvek ćete imati varjaču u rukama“ i verujte mi, to ću pamtiti i primenjivati.

 

Nakon školovanja i odluka u profesionalnom smislu koje sam donela, trenutna situacija i nije tako dobra po mene, bar po pitanju ishrane. Najčešće svakodnevno, celodnevno odsustvo iz kuće, dinamičan tempo i mogućnost zatrpavanja organizma lošom, brzom, nekvalitetnom hranom. Oni koji me poznaju, bili su u prilici da vide kako se to ipak ne dešava. Uprkos navikama koje imam, ne dozvoljavam sebi da preovladava gotova hrana u gradu, testo i loše masnoće koje bih unosila u organizam. Osim velike količine voća i povrća, kao i tečnosti u toku dana, trudim se imati balansiranu ishranu, ispunjenu potrebnim namirnicama. U tumaranju gradom, traženjem restorana i mesta koja mogu ponuditi kvalitetne obroke za „preživeti dan“, biram isto ili slično.

Zbog toga što retko imam priliku da kuvam, u pripremi hrane pronalazim zadovoljstvo, mogućnost da sebi priuštim jela po mom ukusu, isprobam i istražim recepte na koje sam naišla u međuvremenu. Tome se posvetim kao da je jedino što je bitno, spremna da utrošim sate na pripremu, usitnjavanje i oblikovanje, brižno dežuranje nad ringlom, ali i stalna provera rerne u slučaju da se obrok peče. Najčešće sebi dam i izgovor da kuvam s obzirom na neki poseban povod ili osobu sa kojom želim podeliti užitak u hrani. Nešto malo je primena omiljenih recepata, ukusa, isprobavanje novih začina, ali je svakako užitak ono što je prvi razlog za boravak u kuhinji.

Posebno mentalno stanje izaziva želja za kolačima. Retko jedem šećer i čokoladu, kao što sam već ranije napisala, prvi i jedini izbor je uglavnom voće (u periodu dana kada je to preporučljivo). Ipak, specijalne prilike i dobar osećaj su glavna inspiracija da se bavim mućenjem žumanaca, pravljenjem magle od brašna ili topljenjem čokolade za kuvanje, kako bi kolač dobio svoju „crnu“ glazuru. Ispunjenost prilikom pripreme i zadovoljstvo rezultatima (koji doduše kratko traju pošto se brzo vidi dno tanjira ili tacne) glavna su nagrada za uloženi trud.

 

Svi trenuci slobodnog vremena su dragoceni, zbog čega su najčešće jela i deserti koji se pripreme u najkraćem mogućem vremenskom roku najbolji za uživanje u čarima ukusa. Prijatelj Pavle je jednom prilikom pohvalio pudingkao najbržu poslasticu, što sam uvažila i primenila nekoliko puta. Uvek se može spremiti ukusna hrana, samo treba „voleti i hteti, pa će uspeti“ – kao što bi moj muški roditelj govorio...

Da li vi kuvate?