Temišvar ili "mali Beč"

U seriji događaja koji imaju prefiks „nikad nisam“, otputovala sam na vikend za Temišvar. Jeste, relativno blizu, jeste bliski su nam. Nikad do sad nije bilo prilike, vremena ni dovoljno novca da se otputuje.

Ovaj put, potpuno spontano, napravljen je dogovor. Idemo. Subota na nedelju, dovoljno vremena da se obiđe sve, a da postoji mogućnost odmora i „punjenja baterija“. Tako je i bilo, rezervisala sam pansion na obodu grada, na koji nemamo većih zamerki, jer uprkos tome što je udaljen, dobro je povezan sa centrom grada. Jedino što nisam mogla poverovati jeste kako oni koji su planirali zidanje takvog ugostiteljskog objekta, nisu predvideli i neki asfalt (išli smo po putu nasutom tucanikom, sreća nismo išli po kišnom vremenu, snegu i bljuzgavici, jer bi čizme bile neophodne za snalaženje u blatu).

Bez ikakve žurbe, stigli smo za oko tri sata. Bez gužve i posebnog zadržavanja na granici, uz kupovinu vinjete za automobil... Prvo mesto koje smo videli sa Rumunske granice, bio je Žombolj (Jimbolia). I dalje nije bilo utiska o ulasku u Evropsku uniju, bili su bliži oni nama, nego mi zajednici evropskih zemalja. Prosto, subjektivni osećaj...

Isto tako, za kratko vreme, prilično brzo smo stigli i u drugi po veličini grad u Rumuniji, jednu od atrakcija za srpske turiste koje svrbi novac u džepu, a bez ambicija da putuje da dalje destinacije EU.

Što će se kasnije ponoviti, budući da smo lako raspoznavali srpski jezik na ulicama grada i „ulicama“ tržnog centra u istom. Naš smeštaj je bio taman kako treba, osnovno za osvežiti se, odmoriti i opustiti tokom boravka, pristojna cena za online rezervaciju, sporazumevanje na rumunsko – srpsko – engleskom jeziku (minimalni minus, ali možda im ni ne treba prečesto, pa se ne trude da nauče). Raspakovali se, odmorili i pripremili za prvu šetnju po gradu. Spontanost je ono što je obeležilo celi put, jer smo bez posebne pripreme krenuli. Postojala je namera da obiđemo što više, pa koliko budemo izdržali.

Odmah smo ušli u Iulius Mall, koji nam je pružio ugođaj ručka i odredio ciljeve naše šetnje za sutradan. Nakon ručka i prvih impresija o buticima, cenama i onome što ovaj tržni centar nudi, usudili smo se šetati po starom delu grada, prepoznavali građevine i institucije vredne fotografisanja. Bar nam toga nije nedostajalo, zadržavali smo momente u fotografijama preko telefona, fotoaparata, tableta...

Jedan od trgova, na kom se nalazi i Nacionalni teatar, hotel „Timisoara“,  pored je i spomenik poklon donacija grada Rima iz 1929. godine koji predstavlja repliku vučice sa Romulom i Remom. Trg pobede koji okuplja nekoliko građevina, ubraja hramBanatske Mitropolije Rumunske pravoslavne crkve, nacionalnu operu koja program izvodi na tri jezika...

 

Popili smo kafu i planirali kuda dalje... usledila je nasumična šetnja širokim bulevarima, zbog čega je bilo lako prepoznati ideje gradskih arhitekata koji su urbani Temišvar planirali nalik Beogradu, Zrenjaninu, Novom Sadu... Večeru smo preskočili, siti još uvek od ručka, ali smo savladani umorom, ubrzo otišli u pansion kako bi prikupili energije za novi dan.
 

Doručak kao i smeštaj, skroman, dovoljan za osnovno funkcionisanje. Iz niskog starta na jedan dva tri, pošli u istraživanje grada. Konzumentski mentalitet smo ostavili u kolima i krenuli u prirodu, tražili parkove i potoke koji prolaze kroz grad. Umesto mape u rukama držali tablet, pokušavali peške da osvojimo ulice i bulevare koji su pod nogama. Nismo tražili multijezične table, jer takvih nije bilo, ali smo se uspeli snaći. Nagađali i pogodili, u većini slučajeva.

Fabrika piva iz 1718. godine, u koju nam nisu dali ući, pa smo slikali spolja i nastavili svojim putem.  
 

Mimoišli nekoliko zgrada zakonodavne vlasti, te smo nastavili bez posebnog cilja prema parku... Sjajne ideje, samo da ih je više. U šetnji obišli park skulptura koje je kompanija „Tuborg“ postavila ispred dečijeg parka.

U parku sjajni rekviziti, ideje koje je neke realizovao i puno dece koja uživaju u svemu. Mi smo izašli iz parka i ušli u pravi teatar na otvorenom, koji je svojom veličinom i prostranstvom držao usta otvorenim. Stotine i stotine plastičnih stolica i drvenih klupa, uokvirenih zelenilom i postavljena bina, natkrivena i spremna za sledeći muzički ili scenski spektakl. Pogađate, sve je očuvano...

Posle toga, našli smo put do Trga pobede, čisto da imamo primerke fotografija i po danu, a onda smo odlučili napraviti predah na Trgu ujedinjenja. E to je utisak sa putovanja... gde god staneš na tom trgu, na svakom od 360 stepeni dok se okrećeš, grle te istorija i arhitektura nekoliko stilova.

Sve utiske smo pokušali složiti uz kafu i ceđeno voće. Još jedna impresija: daleko više piju sokove od ceđenog voća, nego što su im privlačni flaširani sokovi. U flašicama se od sokova iznosi samo Coca cola... J

Ručak smo obavili u istom onom tržnom centru sa početka obilaska grada, završavajući boravak kupovinom namirnica potrebnim za bezbrižan povratak kući.

Jedinu pauzu u putu, koji je opet trajao dovoljno kratko da se ne osete posledice umora, napravili smo u Žitištu, gde je morala (!) biti napravljena i fotografija ispred spomenika Rocky-ju.

Za jedno mini putovanje koje traje ukupno dan i po, Temišvar je pravi izbor!