Moja 2012. godina u tezama

Da počnem detaljno da pišem kako umem, neću završiti do kraja 2013. godine, a tada ću propustiti sve ono lepo što me čeka u narednoj godini. Ovako, pokušaću da uzmem po najviše jedan detalj svakog meseca koji je obeležio godinu na isteku...

Januar – pobegla iz 2011. godine, lude, puste tužne. Prve praznične dane provela u roditeljskom domu, uživajući u miru i tišini. Kada su prošli praznici, na kraju meseca smo slavili ponovo, prvi rođendan.

Februar – ulazak u novu godinu čvrsto nogama na zemlji, utvrđivanje gradiva i pravljenje planova. Jedna lepa žurka povodom Dana zaljubljenih koja će ostati upamćena po dragim osobama i lošoj ideji za maskenbal.

Mart – početak aktivnosti na edukaciji, sopstvenoj i drugih, priče o društvenim mrežama i rodnoj ravnopravnosti/osnaživanju žena, preplavile su treći mesec ove godine.

Raspisani su izbori, predate liste kandidatkinja i kandidata, predizborna trka je počela. Bavila sam se lokalnom i pokrajinskom pričom, pokušavala držati konce privatnog i profesionalnog života, ispuniti obaveze najbolje što znam i umem.

Kraj meseca obeležila gradska manifestacija, Novosadski polumaraton...

April – veliko finale jednog perioda, koji je kod nekih trajao 90 dana, kod mene skoro pola godine. Kraj etape i sumiranje utisaka, dodavanje „final touch“ naporima da se postigne što veći uspeh. Učešće u značajnim projektima, okruglim stolovima, sklapanju braka dragih osoba... Pravo proleće, puno emocija i lepih uspomena... 

Maj – u maju je bilo sve, dan i noć, svetlo i tama, Nova godina i svi praznici, neprekidan rad i entuzijazam koji pre nego što se desio, nije mogao biti ni zamišljen. Jedan rođendan, jedna udaja u porodici, opet emocije, na sreću, pozitivne su preplavile mesec. Bila sam ponosna sestra, višestruko!

Jun – jedna reč – oporavak! Uspeh tog meseca je kupljen fotoaparat, rezultat rada na jednom projektu u prethodnom periodu, tada počinje naglo zastranjivanje u fotografisanju osoba i događaja koji me okružuju, a prvi takav detalj nastupio je sredinom meseca. Takođe, intenzivirala sam druženje sa osobama preko društvenih mreža, trudeći se da ih upoznam lično.  

Krajem meseca sam prvi put u životu videla Brisel. O tom iskustvu sam pisala na više strana, serijom od pet tekstova na ovom blogu, zakrčivanjem FB profila fotoalbumima o programu i hrani i tekstomo našoj studijskoj poseti.

Takođe, usledio je novi period u profesionalnom smislu, svi su izgledi da će leto biti vrelo. Tako je i bilo, u bukvalnom i figurativnom smislu...

Jul – ne moram čak ni pisati celu rečenicu, dovoljno je nekoliko fraza: EXIT, 22. rođendan, godišnji odmor... Nije bilo potpuno neradno, čak i s obzirom da je sezona godišnjih odmora u toku, radili smo na okruglom stolu na unapređenju trenerskih veština i razmeni iskustava...

Avgust – je iskorišćen za vršnjačku edukaciju, još malo odmora, uživanja u suncu, moru, plaži i porodici...

Naše čedokoje smo stvarali godinama, omladinski kamp „LALE“ dobio je svoju 4 generaciju polaznika i polaznica. Nama je bio još jedan od razloga za druženje i slavlje, učvršćivanje prijateljstava i sticanje novih. Krajnje uspešno, mogu da dodam...

Septembar – je bio ubedljivo najturbulentniji mesec u 2012. godini. Počeo je putovanjem na regionalnu konferenciju, neočekivani nastavak letovanja iz jula, uživanje u suncu i plodovima mora, radeći sa ženama iz cele Evrope. Ostala je rečenica „Ploviti se mora...“ duboko urezana u sećanju,  kao podsetnik za sve što je usledilo posle...

Bili smo humani i vredni, podržali humanitarni turnir u američkom fudballu za žene, u okviru kampanje „Bitka za bebe“, družili se i pomagali, sve uokvirili u nekoliko sjajnih postova na društvenim mrežama, sabranim u priče koje su ostale zabeležene.

Oktobar – šetnja protiv fašizma, rođendan, maraton. Nisam brojala čestitke, bilo ih je nebrojeno mnogo. Svi su se setili, poželeli svega, a proslava je bila bolja od zamišljene. Ne bih mogla poželeti više. U trenutku proslave, imam sve, ne trebaju mi pokloni.

Putovala u Temišvar(nisam dugo putovala). Ali nisam ni bila pre toga, toliko sličan, a različit. Vreme je bilo presuđujući faktor, toplo i sunčano, što me je i teralo da idem dalje, istražujem...

Novembar – turbulencije su dobile svoju konačnu formu, zbog čega je usledila promena u profesionalnom smislu, novo radno mesto, novi pogledina sve(t).

Tada smo otvorili novu stranicu u aktivizmu, trudili se da na nove i drugačije načine zauzmemo svoje mesto, ostvarimo lične rezultate vredne truda, cela pozna jesen posvećena je tome, kako bi se vreme praznika koristilo isključivo u odmoru i porodičnom uživanju.

Pisala sam, pričala o meni važnim temama, trudila se da problemi koji postoje budu zaboravljeni, na sve (ne)konvencionalne načine pokušavala da podsetim kako imamo sami sebe i sve što uradimo, radimo za sebe i svoje najbliže okruženje. Ako svojim postupcima, inicijativama i apelima, mogu uticati na druge, smatraću svoju „misiju“ uspešnom...

Kraj meseca obeležila je ljubav, kao uvertira za...

Decembar – mesec praznika, slavlja, proslava... Počeo je velikim skupom, preko nedelje provedene u krugu porodice, proslavisvega što imamo, ceneći jedni druge, prisećajući se svih trenutaka. Bez ambicije da pređem u domen patetike, kraj meseca ostavljam da se piše sam, bez moje pomoći.

Tri stvari su se ponavljale tokom cele godine:

Pišem – blog, Storify, po Facebook-u i Twitter-u. Nekima simpatično, nekima dosadno, mene ispunjava.

Trčim, šetam, vežbam, bavim se sobom i svojim telom, ne dozvoljavam mu da se opusti i ulenji. Imam više snage i energije, zbog toga se osećam dobro.

Volim – porodicu, sestrića, prijatelje, posao, obaveze. Ispunjeno vreme, ukazane prilike za učenjem, za novim znanjima, veštinama, iskustvu, uvod za nova prijateljstva i razmenu informacija...

Muzika, pozorište i bioskop su bili značajan deo ove godine, trudila sam se ne zatupiti se poslom, već podeliti lep osećaj sa najbližima, trudila se videti, čuti i saznati što više, kako bih više vredela...

Doček i sam početak naredne godine, ostavljam za neki naredni tekst bloga.

Srećna nam Nova!