Sećate se 7. oktobra?

Nacionalni stroj je najavio za 7. oktobar 2007. godine, šetnju ulicama grada Novog Sada povodom proslave rođendana Hajnriha Himlera, jednog od komandanata i vođa Nacističke partije u Nemačkoj. Policija je skup zabranila, ali su pripadnici ove ekstremne nacističke organizacije ipak dali sebi za pravo okupiti se i pokazati kako se odnose prema antifašističkom gradu, kao što je Novi Sad. Sam skup je imao regionalni karakter, budući da su tih dana sa graničnog ulaza u Srbiju, vraćeni državljani Slovenije, koji su kod sebe imali propagandni materijal ekstremističkih organizacija, tvrdeći da dolaze na poziv „Nacionalnog stroja“.
            Istovremeno, budući da je bilo izvesno da će se šačica pripadnika ove desničarske organizacije usuditi da izađe na ulice, organizovan je antifašistički skup koji su inicirali predstavnici i predstavnice organizacije „Građanska Vojvodina“, koja je okupila nekoliko nevladinih organizacija, ponosni na svoje antifašističko delovanje i zaštitnički nastrojeni prema građanima/građankama i imovini Novog Sada u kom žive, rade i podižu svoje porodice. Poruka je bila kratka i jasna, „Neće proći“ i nije bilo razloga da se ne uđe čak i u fizički sukob sa svima koji su ugrožavali bezbednost stanovnika i imovine u Novom Sadu. Nekoliko osoba je povređeno, a više predstavnika „Nacionalnog stroja“, privedeno je zbog remećenja javnog reda i mira.
            Usledila je reakcija, tekovine antifašističke borbe su dobile svoju realizaciju kroz inicijativu Republičkog javnog tužilaštva za zabranu ekstremnih desničarskih organizacija, kao što su „SNP 1389“ i „Obraz“[1]. Inicijativa je po prvi put u zakonsku proceduru ušla na osnovu predloga poslanica i poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine[2].
            Tokom godina, 7. oktobar je obeležavan kao podsetnik da se građani i građanke ne mire sa tim da pripadnici fašističkih organizacija mogu širiti mržnju ili netrpeljivost protiv pripadnika i pripadnica bilo koje nacionalne zajednice, kao i s obzirom na versko, seksualno, političko i bilo koje drugo opredeljenje. Bilo da je u pitanju izložba fotografija, mirna šetnja ulicama Novog Sada, poruka je ista: Novi Sad se ne miri sa postojanjem fašizma i zabrane iskazivanja sloboda građana i građanki, garantovanih Ustavom Republike Srbije. Obeležavanje antifašističkog skupa[3] 2012. godine podržali su aktivisti i aktivistkinje „Gej strejt alijanse“ kao i drugih organizacija LGBT populacije, budući da je dan ranije zabranjena Parada ponosa. Ovo je bio dokaz više, koliko je Novi Sad grad spreman da prihvati razliku kao prestonica multijezičke i multikonfesionalne Vojvodine, podrži predstavnice i predstavnike različitih nacionalnih zajednica i marginalizovanih društvenih grupa.
            Sećate se 7. oktobra? Ja se sećam. 

Šetam svake godine istu rutu sa sugrađanima i sugrađankama, ne dozvoljavam da se zaboravi istorija antifašističkog Novog Sada, odgovornost posle novosadske Racije i herojstvo grada koji ne prihvata izražavanje mržnje na svojim ulicama. Nije poenta samo u 7. oktobru, ovaj datum simboliše kontinuiranu borbu za prava svih građana i građanki protiv onih koji šire mržnju i ulivaju strah. Građanska reakcija je izazvana sporim i tromim delovanjem institucija sistema, koje bi trebalo da zabrani rad ekstremističkih organizacija.[4]
            Stalni osećaj straha ne jenjava, samo što ovaj put, strah ulivaju oni koji predstavljaju institucije, samopozvani da uređuju sve oblasti života građana i građanki Novog Sada. Osim što je naša bezbednost stalno ugrožena nepostojanjem mehanizama zaštite, osećajem bespomoćnosti o čemu sam već pisala u tekstu „Prst na čelo!“, nastaju nove provokacije koje ugrožavaju našu svakodnevnicu.
            Posle ugrožene bezbednosti, predstavnici aktuelne gradske vlasti daju sebi za pravo da cenzurišu kulturne sadržaje, pravdajući to „uređivanjem“ i konsultacijama sa verskim organima. Kome treba podsetnik da je Srbija sekularna država, ne meša se u rad Srpske pravoslavne crkve, pa se očekivala i obrnuta situacija. Ili možda ne?
            Osim zabrane kulturnih sadržaja koje Novi Sad može da ponudi, gradski oci su apostrofirali upotrebu ćirilice kao službenog jezika, menjajući natpise na autobusima gradskog saobraćajnog prevoza, očekujući da svi turisti van Srbije nauče ovo pismo, kako bi nesmetano putovali kroz Novi Sad javnim prevozom. Recite to svim gostima i gošćama koji u toku godine za vreme Novosadskog sajma i muzičkog festivala „Exit“ posete Novi Sad?
            U uslovima rastućeg straha, linča i medijske hajke na neistomišljenike, kada alternativa dovoljno jaka da se suprotstavi ne postoji, ostaje misija svakog od nas da pusti glas, da proširi vest o tome da se Novi Sad i dalje bori, da neće pristati na kompromise koji mu nanose štetu.
            7. oktobar treba da traje svaki dan tokom godine, sve dok se oni koji ugrožavaju slobode i bezbednost građana i građanki ne povuku i priznaju poraz, jer „No pasaran!“.


Comments

Popular Posts