Vrisak "tihog protesta"!

Trenutak početka pisanja ovog teksta se poklapa sa raspravom u republičkoj Skupštini o inicijativi takozvanog „Zojinog zakona“, odnosno Zakona o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetski uslovljenih anomalija i retkih bolesti, kojim se omogućuje slanje uzorka za identifikaciju bolesti, kao i olakšava odlazak dece obolele od retkih bolesti na lečenje van granica zemlje. Zakon su predložili roditelji Zoje Mirosavljević, devojčice koja je umrla od Batenove bolesti.

Ovo nije prvi put da su roditelji inicirali predloge izmena i dopuna, kao i novih zakona koji se tiču mera prevencije i zaštite dece i maloletnika. Aprila 2013. godine, usvojen je Zakon o posebnim merama za sprečavanje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnicima, poznat kao „Marijin zakon“ po osmogodišnjoj Mariji Jovanović koju je 2010. godine, silovao i ubio seksualni povratnik u Starim Ledincima. Ovim Zakonom su propisane strože mere kontrole nad osuđenim počiniocima krivičnih dela protiv polne slobode prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Njime je regulisano da krivično delo pedofilije i silovanja maloletnika/maloletnica ubuduće neće moći da zastari, uz pooštravanje mera protiv silovatelja i pedofila koje će se primenjivati 20 godina posle odsluženja zatvorske kazne. Zakonom je regulisano formiranje evidencije pedofila sa DNK podacima, po uzoru na praksu drugih zemalja.

Još jedan zakon je u skupštinsku proceduru ušao na osnovu inicijative roditelja tragično stradale Tamare Miladinović, koja je jedna od šest žrtava požara u diskoteci „Kontrast“ 1. aprila 2012. godine. Branko Miladinović je uz svoju roditeljsku tugu, skupio snagu i predložio izmene i dopune Zakona o zaštite od požara, kojom se predviđa povećanje stepena bezbednosti i efikasniju kontrolu objekata javne namene. Predlog izmena Zakona je usvojen na jednoj od sednica Vlade, a odgovorni su osuđeni na višegodišnje kazne zatvora.

Tijana Jurić, devojčica koja je mučki tučena, silovana i ubijena, u julu 2014. godine. Pronađena je 13 dana od nestanka, na divljoj deponiji između dva sela na severu Bačke.
Pokrenuta je i u ovom slučaju inicijativa za izmenu Zakona koja čeka epilog u Skupštini, ali ne pišem (samo) zbog toga. U ovim danima se čeka nalaz veštačenja "Tijaninog straha", odnosno procena svesnosti žrtve tokom napada, koliko je patila i pretrpela bola za života. Pišem, jer želim da pružim podršku porodici koja je izgubila nešto najvrednije, pa čak i pored toga želi da pomogne tuđoj deci, da ih zaštiti i spase nove tragedije, ako je moguće. Mogu da razumem nameru za izmenom zakona, ali iskreno verujem da o tome nadležni organi odlučuju, kao i da standardi postoje zbog racionalnog postupanja i uslova za rad.
Kao majka, pokušavam da shvatim bol koju oseća roditelj prerano preminulog deteta. Ne mogu da zamislim koliko je patnje pretrpela porodica Jurić nakon Tijanine smrti, nakon bavljenja medija ovom temom i stavljanja privatne tragedije pred oči javnosti. Kao aktivistkinja, trudim se da pomognem inicijative koje se tiču svih nas, kako bih svom detetu mogla da kažem jednog dana kako sam uradila sve da doživi bolje sutra... Iskreno se nadam da će pravda biti zadovoljena i da će ova tragedija dobiti epilog na sudu.    

Počivaj u miru, draga Tijana!