Majčinstvo kao izazov

Prvo malo činjenica:

Prema popisu iz 2011. godine, muškaraca ima 48,7%, a žena 51,3% u Republici Srbiji.[1]

Prosečna starost muškaraca prilikom stupanja u brak 2010. godine je bila 30 godina, a žena 27 godina. Prosečna starost žene koja prvi put postaje majka je pomerena na 29 godina u odnosu na prethodni period, dok muškarci po prvi put postaju očevi u proseku sa 32 godine.

Po prvom Istraživanju o korišćenju vremena urađenom u Srbiji, muškarci u proseku imaju više slobodnog vremena od žena (nešto više od jednog časa dnevno), iako u proseku više vremena provode na plaćenom poslu. Na drugoj strani, žene provode dva sata više na neplaćenim poslovima.[2]

Sledi nešto više iz iskustva:

Odluka o planiranju porodice usledila je nekako prirodno, nakon što su se sve druge „kockice složile“. Pri tom, jako je teško planirati nešto za šta ne znaš šta sve podrazumeva i koliko si spremna za improvizacije, kao i potpunu promenu stila života, kada stigne pojačanje u smotuljku nakon izlaska iz porodilišta. Osećaj da si potrebna, jedina i nezamenljiva, ne može se porediti ni sa jednim drugim. Pri tom, pomera se granica ljubavi i posvećenosti koju možeš osetiti prema drugom biću. Uloga majke je nekima vrhunac života, drugim ženama privilegija i odgovornost za koju niko ne može da vas spremi, dok same ne dožive. Svaki novi dan predstavlja test spremnosti i mogućnost usklađivanja obaveza koje su do tada činile svakodnevicu. Prioriteti se menjaju, većina stvari koje sam smatrala važnim dobija svoje mesto na začelju te liste.

---

Kako se menjaš ti, tako se majčinstvom menja i okruženje u kom živiš. Pronalaze se nove teme za razgovor, pod drugačijim uslovima se zakazuju kafe u gradu (kad beba spava, kad jede, da li kafić ima baštu ili klimu...) kao i obaveze koje nosi roditeljstvo. Prvi „izazov“ se javlja u administrativnim radnjama koje su neophodne kako bi se prijavilo dete, kako bi se ostvarilo pravo na roditeljski dodatak i nabavili svi dokumenti (izvod iz matične knjige rođenih, prijava u SUP, izrada zdravstvene knjižice...). Brojne procedure su dozvolile da se majčinstvo tumači pre kao borba nego kao osećaj u kom se uživa. Zakonska procedura je dozvolila nezaposlenim trudnicama i porodiljama zdravstvenu zaštitu bez overenih knjižica, ali je u praksi mali broj domova zdravlja poštovao ovu proceduru. Potom je Republički fond za zdravstveno osiguranje od 1. januara 2014. godine saopštio da će isplaćivati razliku od 35% naknade trudnicama koje su na održavanju trudnoće, a naknadno nameravaju refundirati troškove iz budžeta Republike Srbije. U praksi, isplata razlike do pune plate za trudnice i dalje kasni.

Potom se desi da poslodavci različito interpretiraju Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, zbog čega porodiljama njihova zarađena plata kasni i po nekoliko meseci. Kao reakcija na ovu situaciju, pokrenuta je kampanja „P(B)ravo za mame“ kojom je tražena izmena Zakona, odnosno predloženo je da poslodavac bude isključen iz procedure, već država isplaćuje plate porodiljama direktno, kao što isplaćuje penzije, dodatke i druge oblike socijalnih davanja. Kampanja je dobila podršku većine poslanika i poslanica Narodne Skupštine Republike Srbije, koji su se fotografisali sa mamama, dajući tako svoju reč da će glasati za izmenu Zakona, kad on dođe na dnevni red.

Poslednji u nizu izazova, odnosio se na izmene Zakona o radu. Mnogo je polemika izazvala izmena ovog Zakona, a ono što se ticalo i mene lično, kao zaposlene žene na porodiljskom odsustvu, odnosilo se na uslove rada, kao i razloge zbog kojih poslodavac može ili ne može otpustiti trudnicu odnosno porodilju, kao i sa koliko godina će žene u budućnosti odlaziti u penziju. Mnogobrojne organizacije su se uključile u diskusiju oko prednosti i nedostataka novog Zakona o radu, istovremeno pokazujući koliko je roditeljstvo hrabra odluka u današnje vreme i testira našu snagu, u kombinaciji sa svakodnevnim životom, profesionalnim iskušenjima i odlukama koje će našoj deci pružiti neku budućnost. Pre svega, ono što mi je pomoglo razumevanje izmena Zakona bili su tekstovi udruženja „Centar za mame“ koji su pisali o posledicama izmena koji se odnosi na trudnice i porodilje[3], ali i zašto nije dobro da se izjednači radni staž muškaraca i žena[4]. U poslednjem se iznose argumenti sa početka ovog teksta, budući da žene potroše daleko više vremena u neplaćenom radu oko kuće, dece i pripreme obroka zbog čega nema smisla izjednačavati godine radnog staža kao uslov za odlazak u penziju.

Odluka o majčinstvu u ovim uslovima je najhrabrija od svih koje sam prethodno donela. Uz svu radost i ljubav koju sa sobom nosi uloga majke, izazovi koji se nameću postavljaju zamke na svakom koraku. Uz novi redosled prioriteta i dobru organizaciju, nema nepremostive prepreke, jer je vreme provedeno sa svojom bebom neprocenjivo.  

Tekst je objavljen na web stranici iSerbia.

[1]http://media.popis2011.stat.rs/2012/publikacije/ppt_konacno.pdf

[2] „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ (2011). Republički zavod za statistiku, Beograd.

[3]http://centarzamame.rs/blog/2014/07/07/materinstvo-roditeljstvo-u-izmenama-dopunama-zakona-o-radu/

[4]http://centarzamame.rs/blog/2014/07/24/zasto-ne-sme-biti-izjednacavanja-u-godinama-radnog-staza-izmedu-zena-muskaraca/