Strah od nepoznatog

Koliko god hrabra bila i ne želela to da prizna, svaka buduća majka (posebno ako je prvorotka) ima taj iracionalni strah od porođaja. Da li je sve u redu, da li će porođaj proći bez problema, kakav je osećaj, da li ću prepoznati kontrakcije, koliko će trajati... Da li koristiti epidural ili ne, hoće li biti potrebe za carskim rezom ili ću se poroditi prirodnim putem?

            Savet: slušajte svoje telo. Tako su meni doktori govorili. Sve što prija, treba nastaviti, što ne prija telu ili izaziva nelagodu, treba prekinuti. Ugađala sam sebi, jela sve što mi prija, bila odgovorna prema svom telu, pružala mu što više zadovoljstva u hrani, šetnji, vožnji, odmoru, poštedela sebe negativnih stvari i loših vesti... Zbog tempa života koji sam do tada vodila, nisam ni bila svesna poodmakle trudnoće do poslednjih nedelja, kada me je to isto telo usporilo. Tada sam postala svesna odgovornosti i obaveza koje me čekaju.

12.07.2013.

            Postoji i strah da će nešto nedostajati kada dođe beba. Kao kada se pakujete za letovanje, pa ponesete broj odevnih kombinacija puta broj dana koliko ćete biti na odmoru. Na kraju izaberete nekoliko stvari koje najbrže prebacite preko glave pre odlaska na plažu, jer vas umara da „kombinujete“ odevne predmete, pa pola stvari vratite kući, a niste ih ni obukli. Tako i kod pripreme za dolazak prinove. Novosadske trudnice imaju priliku da pohađaju kurs psihofizičke pripreme za porođaj u Domu zdravlja  ili popularnu Školu za trudnice, gde između ostalog saznaju šta treba za prijem u porodilište, prilikom boravka u porodilištu, kao i prilikom izlaska iz istog. I to dva spiska, za mamu i za bebu. Ako to nije dovoljno komplikovano, pregledate web stranice prodavnica opreme za bebe i decu, svaka od njih ima svoju verziju tog spiska. Po dolasku iz porodilišta, obiđe vas patronažna sestra i pomene šta je najbolje u praksi ili šta treba vašoj bebi. Još ako imate nekog sa svežijim iskustvom u podizanju deteta... Malo je napisati da je u jednom trenutku vladala konfuzija. Sa specifičnostima koje je imala naša beba, ormarić sa kozmetikom i sredstvima za ličnu higijenu bio je veći od zajedničkog roditeljskog. Garderobica dimenzija koja stane na tatin dlan, uredno je kupljena i nasleđena, oprana i poslagana. Nekoliko ovoga, nekoliko onoga, veličina najmanja i prva veća od najmanje. Ali nemojte previše toga uzimati. I stvarno, nemojte previše. Toliko brzo prerastu prvu veličinu garderobe i pelena, da je zanemarljiva količina koju treba nabaviti. Pišem „nabaviti“ jer nema smisla kupovati. Mi smo veći deo nasledili od bebinog starijeg brata od tetke. Dok nismo naučili razliku između „benkice“ i „zeke“ beba je već prerasla najmanju veličinu. Dok smo naučili da stavljamo redom jednokratnu pelenu, tetra pelenu i švedske gaće na kraju, beba je prestala da nosi široki povoj. Sve što se čini nemoguće i strašno na početku, postane anegdota na kraju. Ali do tada, zbunjuje.

            Savet: pratite vašu bebu. Ako joj se spava, neka spava. Ako je gladna, neka jede koliko i kada želi. Strah svake majke koja doji je da li će imati dovoljno mleka. Pa ipak, ako je tako, najbolje je pratiti bebu. Kad je gladna, nuditi joj da jede, onoliko puta i onoliko dugo koliko želi. Majke u prvim mesecima nemaju važnijeg posla, nigde ne žure i treba da se posvete svom oporavku i bebi. Ako beba plače jer želi da je neko nosi, nosite je. Neće se navići „na ruke“ ako joj u prvim mesecima pružite nežnosti, jer je to sve što joj treba. Ti trenuci nežnosti između roditelja i dece, nezamenljivi su u prvim mesecima. Dete mora osetiti da je voljeno, a roditeljima pruža nemerljivo zadovoljstvo, kada vide svoju bebu nakon toliko meseci čekanja.

            Savet: ne odbijajte pomoć! Tako su i meni rekli, pa sam pozvala sve koji su izgovorili „ako ti bilo šta treba“ u toku trudnoće. Ipak, lako smo se organizovali, pa su nam trenuci samoće posle posete članova i članica porodice, prijatelja i rodbine, delovali dragoceno. Čim se uspostavio ritam hranjenja i spavanja, sami smo radili sve što je trebalo.

            Postoji strah roditelja da neće dobro vaspitati svoje dete, da neće uspeti da prenesu sve što im se čini značajnim za njen ili njegov razvoj. Od izbora muzike, stila oblačenja i verskog/političkog opredeljenja, nikad nije prerano, da ne bi bilo prekasno. Uloga roditelja nije posao, ali je najvažnija uloga koju možemo imati. Kreirati stav, izgraditi ličnost koja nam odrasta pred očima. Posle prošlog teksta, koleginica me je podsetila na razliku između majčinstva „kao krvnog srodstva između majke i deteta i materinstva kao obrasca“. Podsetila sam se stručne literature iz vremena studija o materinstvu kao „dela opštijeg obrasca kulture i kao takav predstavlja oblik ideologije koji nameće društvena zajednica“. Dakle, nije samo to kako ću se poneti kao majka, već i da li ću usaditi vrednosti u skladu sa obrascima koji preovlađuju u društvenoj zajednici koja nas okružuje.

            Taj strah od neuspeha provlači se u svim razmišljanjima o vaspitanju deteta. Da je svaka potencijalno loša stvar ili izbor deteta, delom posledica lošeg vaspitanja. Strah od nepoznatog mene obično vodi ka što boljoj pripremi i pronalaženju rešenja. Nadam se da ću u narednom periodu bar imati dovoljno vremena za pripremu, kad već nemam sve odgovore. 

Tekst je objavljen na web stranici: www.iserbia.com