Crtice o rodnoj ravnopravnosti - kako smo stigli do danas i kako je koristimo?

-       Istorija borbe za rodnu ravnopravnost/ostvarivanje prava glasa za žene

Osnovna prava su prvo bila garantovana muškarcima, dok je ženama još od antičkog doba bio namenjen podređeni status. Od XVIII veka nije bilo značajnih promena, a onda se postavilo pitanje: da li i žene treba da budu jednake, ili je ta jednakost rezervisana samo za muškarce?

Razmišljanja su se pojavila tokom američke i francuske buržoaske revolucije, usmerena prvenstveno na one situacije u kojima su žene bile najviše diskriminisane: pravo na raspolaganje sopstvenom imovinom i platom, pravo na starateljstvo nad decom u slučaju razvoda braka, proširena mogućnost razvoda braka, bolje pravno i ekonomsko osiguranje za razvedene žene, bolji pristup obrazovanju i zapošljavanju, kao i pravo glasa...

Pravo glasa za žene je bio nisko na listi prioriteta, zbog čega su predstavnice ženskog pokreta shvatile da bez prava glasa neće biti moguće ostvarenje pune ravnopravnosti žena. Do prvog svetskog rata, pokret za prava žena se prilično razvio, ali je uspeh u ostvarenju nekih od navedenih zahteva bio promenljiv.

Klara Cetkin

Postojale su tri grupe ženskih organizacija i udruženja: umerene, radikalne i socijalističke. Međunarodni dan žena, 8. mart – vezan je za socijalistička udruženja žena, čija je najupečatljivija predstavnica bila Klara Cetkin. Ove grupe su se najviše zalagale za izjednačavanje muškaraca i žena u oblasti rada, iste plate za isti rad, kasnije odlučno tražeći i pravo glasa.

Prvi i Drugi svetski rat su negativno uticali na položaj žena, gde su one uvek vraćane na početak i upućivane na svoje „tradicionalne uloge“. Sledeći uspon se desio tek krajem  šezdesetih godina, sa pojavom mirovnih i studentskih pokreta.

Tek sedamdesetih, menjaju se zakoni u oblasti bračnog i porodičnog prava (žene postaju jednake i zaštićene), dozvoljava se prekid trudnoće (ne u svim zemljama), uvode se novine u radnom pravu (zaštita trudnica na radu), princip kvota kojim se želi osigurati zastupljenost žena na javnim funkcijama.

Kruna borbe protiv diskriminacije žena je stupanje na snagu Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad ženama, kojoj je od 1979. godine pristupilo 186 zemalja članica Ujedinjenih nacija.

Ipak, žene i dalje nisu proporcionalno zastupljene u javnoj vlasti, čak ni u poziciji da donose najvažnije odluke. Stereotipno predstavljanje žena i njihovo omalovažavanje u medijima, javnom i političkom životu retko ko smatra neprihvatljivim, a od njih se zahteva da na uštrb svega zadovolje sliku „majke i domaćice“. Nezaposlenost teže pogađa žene, a upotreba ženskog gramatičkog roda nije samo „moda koja je stigla sa Zapada“, već simbolično priznanje da su žene ravnopravne.[1]

-       Praktična primena rodne ravnopravosti kroz primere:

Rodno definisan jezik[2] je jezik rodne ravnopravnosti. Pod tim pojmom se podrazumeva nediskriminativni jezik u službenoj komunikaciji praćen određenim nediskriminativnim ponašanjem u odnosu na žene.

Korišćenje rodno senzitivnog, odnosno diferenciranog jezika je od suštinskog značaja i predstavlja važan korak u postizanju rodne ravnopravnosti ako znamo da je jezik ogledalo društva i predstavlja sve društvene, zakonske i političke promene i odnose koji vladaju u društvu.

Rodno senzitivan jezik je pitanje društvene moći, podrazumevajući veću vidljivost žena u jeziku i odbacivanje generičkog muškog roda, u kojem se žene podrazumevaju.

Osim što je rodno osetljiv jezik važno društveno pitanje i značajan doprinos poboljšanju vidljivosti žena i ženskog rada, on je sasvim gramatički opravdan u srpskom jeziku.

Neprihvatljiva je jezička nevidljivost žena – podrazumevanje da su žene obuhvaćene imenicama i zamenicama u muškom gramatičkom rodu.

Rodno osetljiv jezik 

Primer:

Pojmovi koji označavaju nazive položaja, zanimanja, zvanja, titula, radnih mesta žena, navode se, po pravilu uvek u ženskom gramatičkom rodu.

Neophodno je pojam „gospođica“ potpuno eliminisati iz usmene, pismene i telefonske komunikacije, službenih dopisa, u svim javnim i nejavnim situacijama profesionalne komunikacije.

Pojam „gospođica“ treba izbegavati, jer implicira da je bračni status žene neophodan u službenoj komunikaciji, što je netačno i potpuno nevažno. Žene ne treba titulirati na način identifikovanja njihovog bračnog statusa ili odnosa sa muškarcima.

Svaka dosledno nediskriminativna institucija koja unapređuje poštovanje rodne ravnopravnosti koja unapređuje poštovanje rodne ravnopravnosti, komunicira sa delegacijama sastavljenim od osoba oba pola smatrajući ih legitimnim predstavnicima interesa svih koje predstavljaju.

Rodno budžetiranje

Rodno odgovorno budžetiranje je primena rodne analize na javne budžete, tako da preraspodela sredstava odgovara jednako potrebama muškaraca i žena u jednoj zajednici.

Proces usvajanja budžeta:

Narodna Skupština Republike Srbije – Zakon o budžetu (na kraju godine)

Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine – Odluka o budžetu

Skupštine jedinica lokalne samouprave – Odluka o budžetu

Proces usvajanja može biti:

1. Odluka o budžetu

2. Odluka o izmeni Odluke (rebalansu) budžeta – korekcije u odnosu na planirane prihode i rashode (u drugoj polovini godine, najmanje jedan godišnje)

3. Izveštaj o izvršenju budžeta (pre usvajanja budžeta ili rebalansa)

Vremenski period:

Januar – april – planiranje inicijative za rodno odgovorno budžetiranje i prikupljanje podataka

April – avgust– zaključci i preporuke rodne analize

Avgust – decembar– lobiranje za usvajanje preporuka, usvajanje u narednoj kalendarskoj godini.

Tokom cele godineje neophodna kontrola sprovođenja preporuka i praćenje trošenja budžeta.

Izvori:

Odluka o budžetu za tekuću godinu

Organ lokalne samouprave nadležan za poslove finansija

Službeni glasnik lokalne samouprave

Internet stranica lokalne samouprave

Argumentacija za sprovođenje rodno odgovornog budžetiranja:

Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti (period 2009. – 2015.)

Akcioni planovi

Statistički podaci (analize, istraživanja, studije)

Ciljevi koji se nameravaju ostvariti usvajanjem rodno odgovornog budžeta:

-       poboljšanje postojećih programa sa ciljem postizanja ili unapređenja rodne ravnopravnosti

-       zadržavanje dobrih programa

-       ukidanje programa koji ne pokazuju rezultate

-  predlaganje novih programa za finansiranje sa ciljem postizanja ili unapređenjem rodne ravnopravnosti (finansiranje projekata organizacija na čijem su čelu žene, sa zastupljenošću 50%, javni radovi sa radnim mestima ravno zastupljenim za oba pola...)

Mehanizmi lobiranja:

-       slanje dopisa, organizovanje okruglih stolova, prezentacija, sastanaka

-  uključivanje javnosti i pritisak putem medija (kampanje, konferencije za medije, peticije, građanske inicijative)

-       lobiranje ispred odborničke grupe

-       lobiranje u koaliciji sa drugim odborničkim grupama

Praćenje izvršenja budžeta treba da bude stalna praksa na nivou lokalne samouprave, samo ovim putem može da se uoči da li je uvedeno rodno budžetiranje, kako se primenjuje i da li postoji potreba za korekcijama radi ravnopravnijeg korišćenja sredstava u skladu sa potrebama muškaraca i žena.

Institucionalni mehanizmi za unapređivanje rodne ravnopravnosti:

Srbija je u svojoj zakonodavnoj aktivnosti usvojila nekoliko zakona i strategija koje unapređuju oblast rodne ravnopravnosti:

-     Zakon o ravnopravnosti polova (Službeni glasnik RS, br. 104/2009) – Zaštitnik građana priprema novi

-       Zakon o zabrani diskriminacije (Službeni glasnik RS, br. 22/2009)

-       Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova za period 2008 – 2014. Nova Nacionalna strategija u procesu izrade i usvajanja

-       Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (Sl. glasnik RS br. 27/2011)

Institucije i organi koji se bave temom rodne ravnopravnosti:

-       Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije, sada Koordinaciono telo Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost (osnovano u oktobru 2014. godine)

-       Savet za ravnopravnost polova Republike Srbije

-       Odbor za ravnopravnost polova Narodne Skupštine Republike Srbije

-       Zaštitnik građana

-       Poverenica za zaštitu ravnopravnosti (Brankica Janković)

-       Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova AP Vojvodine

-       Odbor za ravnopravnost polova AP Vojvodine

-       Pokrajinski Zavod za ravnopravnost polova

-       Pokrajinski ombudsman (Zamenica za ravnopravnost polova)

-       Lokalni mehanizmi (Saveti, Komisije, Ženske parlamentarne mreže)

Učešće žena na mestima odlučivanja[3]  

Udeo žena među poslanicima

Aktuelni, deveti saziv Narodne skupštine Republike Srbije prvi put ispunjava uslove propisane Zakonom o ravnopravnosti polova, prema kojima je neophodno ostvariti učešće žena u zakonodavnoj vlasti od 30% (član 14. Zakona o rodnoj ravnopravnosti, član 40a Zakona o izboru narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije).

U poslednjem sazivu se nalaze 84 poslanice, što čini udeo žena među poslanicima od 33,6% i čini da se u ovom aspektu Srbija pozicionira visoko u regionu pa i više od mnogih članica EU, a 23. u svetu[4].

Međutim, učešće žena u izvršnoj vlasti i dalje ostaje na značajno nižem nivou i u aktuelnom sastavu Vlade RS je svega 2 žene, što zapravo čini udeo od 9,5%.

Nakon rekonstrukcije, četiri ministarska mesta su poverena ženama. 

Učešće žena u lokalnim samoupravama je prosečno niži od onog na centralnom nivou. Udeo žena među odbornicima skupština opština iznosti 28,6%, sa velikim razlikama između opština.

Primer:

Učešće žena u ukupnom broju odbornika u Pirotu izuzetno nizak (3,6%), dok je u niškoj opštini Pantelej znatno više od proseka (47,8%)[5]

Poslanice su većinski zastupljene u odborima koji su usmereni na pitanja ljudskih prava, dečije i porodične zaštite, socijalne politike, siromaštvo, zaštitu životne sredine, kulturu i informisanje.

U odborima koji su usmereni na bezbednost (Marija Obradović), finansije, unutrašnje poslove, prostorno planiranje, infrastrukturu i saobraćaj, poslanice čine izrazitu manjinu.

Odbor	Udeo žena u procentima
Odbor za administrativno – budžetska i mandatno imunitetska pitanja	13,3
Odbor za dijasporu i Srbe u regionu	43,8
Odbor za evropske integracije	52,9
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava	11,8
Odbor za kontrolu službi bezbednosti	11,1
Odbor za Kosovo i Metohiju	0
Odbor za kulturu i informisanje	70,6
Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova	64,7
Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo	29,4
Odbor za odbranu i unutrašnje poslove	0
Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu	25,0
Odbor za prava deteta	60,0
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu	47,0
Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku	23,5
Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, instrastrukturu i telekomunikacije	18,8
Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva	68,8
Odbor za spoljne poslove	58,8
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo	31,3
Odbor za zaštitu životne sredine	53,3
Odbor za zdravlje i porodicu	25,0

Izvor: evidencija Narodne skupštine Republike Srbije

Prednosti većeg učešća žena u parlamentarnom životu, na mestima odlučivanja:

Ocenjeno je da žene donose drugačiji način razmišljanja, koji je obeležen posebnom brigom za ranjive grupe, porodice. Žene pokazuju više solidarnosti, odgovornosti, ozbiljnije se pripremaju za sednice i diskutuju o zakonima, uz komunikaciju na umereniji način.

Poslanice su same ukazale da su tokom napredovanja u svojoj političkoj karijeri imale utisak da im je teže da ostvare napredak u karijeri, da moraju više da se dokazuju nego muške kolege, kao i da ih stranačka i politička okolina prihvata sa više skepse, te da im je znatno teže da usklade porodične obaveze i karijeru[6].

---

[1] Goran Miletić „Prava žena“, Wannabe Magazin, http://wannabemagazine.com/prava-zena/page/42/

[2] Mršević dr Zorica: „ Ka demokratskom društvu – rodna ravnopravnost“, Institut društvenih jezika, Beograd

[3]Žene u parlamentu – samo  kvota ili stvarni uticaj? Rodna  ravnopravnost  u  Narodnoj  skupštini  Republike Srbije, Otvoreni parlament, 2014.

Izvor:  http://www.mc.rs/upload/documents/istrazivanje/2014/Zene_u_parlamentu_Samo_kvota_ili_stvarni_uticaj.pdf

[4]http://akter.co.rs/25-politika/120162-srbija-23-u-svetu-po-broju-narodnih-poslanica.html

[5] Republički zavod za statistiku, Opštine u Srbiji, 2013

[6]Žene u parlamentu – samo  kvota ili stvarni uticaj? Rodna  ravnopravnost  u  Narodnoj  skupštini  Republike Srbije, Otvoreni parlament, 2014., str. 17