Crtice o rodnoj ravnopravnosti

Pojmovnik:

Pol[1] je biološka klasifikacija pojedinaca na muškarce i žene. Podrazumeva razlike među ljudima koje su trajne i univerzalne.

Rodna ravnopravnost

Sociolozi skreću pažnju da je ta podela na muškarce i žene, iako zasnovana na biološkim razlikama (telo, predispozicije, reprodukcija), društveno konstruisana, tako da društvo i kultura utiču na definisanje prirodnih karakteristika muškaraca i žena (Virdžine u Crnoj Gori, transrodna populacija...)

Rod se kao termin razlikuje od termina pol po tome što se odnosi na kulturnu i socijalnu definiciju uloga i ponašanja koje se očekuju od pripadnika i pripadnica različitog pola, a ne na aspekte ponašanja koji su određeni biološkim karakteristikama. Roditi dete je ženska biološka uloga, nega i staranje o novorođenom detetu je rodna uloga koja se obično pripisuje ženama, iako je sa istim uspehom može obavljati i muškarac.

Stavovi i ponašanja koje jedno društvo propisuje ženskom ili muškom rodu, naučeni su i mogu se menjati (primer profesionalnih vojnika, pilota...)

Polna podela rada i radnih zadataka, kako u domaćinstvu (kućni rad) tako i u oblasti javne ekonomije, podeljena je na osnovu pola.

Žene kuvaju, muškarci peru kola. U profesionalnom smislu, žene su češće negovateljice, medicinske sestre, vaspitačice, socijalne radnice, muškarci su vozači kamiona, vatrogasci i zapošljavaju se u industrijskoj proizvodnji. Tradicionalno, vojska, policija i crkva u svoje redove nisu primali žene...

Termin rodna podela rada je tačniji izraz od „polne podele rada“, budući da  označava podelu rada između polova na osnovu kulturne prakse i navika, a ne na nekoj prirodnoj predodređenosti muškaraca i žena za specifične poslove.

Rodni stereotipi su predstave koje postoje, a vezane su za pol. Za ženu je to da je: lakomislena, koketna (sama je tražila), plašljiva, histerična (vrištipičke, nedojebane babe), kapriciozna, brbljiva, lakoumna, poslušna, pasivna, slaba, nestalna, umiljata, sramežljiva, sažaljiva, ljubopitljiva, sklona udešavanju (izgubila ogledalo), sa potrebom da se zaljubljuje i željna dece (pri tom, svaka faza u starosti devojke/žene nosi novi talas predrasuda – do 30. se nije udala, kad će? kad i ako se uda – kad će deca?, kad rodi prvo – kad će drugo, e sad bata/seka? posle 40. je neudata devojka – baba devojka, ne zna šta želi, samoživa, pusta...

Gorica Nešović: Kad se žena ne uda do neke tridesetpete godine života, kaže se za nju “svima traži dlaku u jajetu, njoj niko nije dobar, baksuz je ne može ni sa kim, ona hoće sve po svom...“. Kad se uda, pa je njegova familija voli, onda kažu „fina je, mirna, hoće da sluša...“.

Kad se muškarac ne oženi, onda „neka ga nek se naprovodi, posle će da se zarobi, nek se istutnji...“)

Za muškarca se smatra da je odlučan, nepokolebljiv, odmeren, smiren, disciplinovan, metodičan, organizovan, diskretan, iskren, ambiciozan, željan moći i slave, zapovednik, samozadovoljan, samouveren, karijerista, željan afirmacije, plahovit, kreativan, bistar, objektivan, skeptičan, razložan, bestidan, veseljak, opušten...

Uz ovakve stereotipe se odrasta i vaspitava dete muškog, odnosno ženskog pola, tako da budu usmereni kroz kućno vaspitanje i školovanje da preuzmu rodne uloge u društvu. Devojčice se pripremaju da budu poslušne žene, majke, supruge, da brinu i neguju. Dečacima se „hrani“ samopouzdanje da budu snažni, ambiciozni, borbeni, vešti (kroz razne oblike individualnih ili timskih sportova, borilačke veštine, kompjuterske igrice).

Podela na privatnu i javnu sferu uobičajeno podrazumeva da se javna sfera odnosi na javne poslove, obrazovanje, ekonomiju, politiku i odnose u društvenoj zajednici, rezervisanim većinom za muškarce. Privatnu sferu čine porodica i porodično okruženje, koji se dominantno smatraju prostorom za žene.

Dvostruka radna opterećenost žena se odnosi na radnu opterećenost žena u modernom društvu, u kom sve veći procenat žena ima plaćeno zaposlenje van kuće, uz istovremeno pripadajuće obaveze i odgovornosti za kućne poslove, brigu o deci, bolesnima, starima...

Rad koji zaposlena žena radi u kući obično se naziva „radom iz ljubavi“, za žene se vezuju sindromi „frustrirane žene“, „zadihane domaćice“ opterećene „konfliktom uloga“.

Polna segregacija na tržištu rada podeljena je na horizontalnu i vertikalnu segregaciju na muške i ženske poslove.

Horizontalna segregacija odnosi se na proporcionalnu zastupljenost muškaraca i žena u različitim poslovima.

Vertikalna segregacija odnosi se na srazmeru u kojoj muškarci imaju zaposlenje višeg statusa i sa boljom platom od žena (Preduzeće: direktor – spremačica).

Polna segregacija se može pojaviti i u obrazovanju, kao neravnomerna zastupljenost muškaraca i žena u strukturi obrazovanja („ženske“ škole i fakulteti i „muške škole i fakulteti)

Primer[2]:

Dečaci i devojčice gotovo u istom procentu završavaju osnovnu i srednju školu. Tako je 2010. godine osnovnu školu završilo 48% devojčica i 52% dečaka, dok je srednju školu završilo procentualno isti broj dečaka i devojčica (po 50%). Međutim, kada je u pitanju obrazovni profil, podaci za 2010. godinu pokazuju da devojčice mahom završavaju gimnaziju, ekonomiju, pravo i administraciju, kao i srednje škole iz domena zdravstva i socijalne zaštite, dok su među dečacima najzastupljeniji obrazovni profili: mašinstvo i obrada metala, potom elektrotehnika i gimnazija.

Kada su u pitanju visoke škole i fakulteti, podaci pokazuju da su žene od 2007. do 2009. godine konstantno činile većinu diplomiranih studenata (oko 61%). U pogledu područja obrazovanja, podaci za 2009. godinu pokazuju da među diplomiranim studentima, muškarci čine više od polovine u područjima prirodnih nauka, matematike i informatike (61%), tehnike, proizvodnje i građevinarstva (56%), dok žene mahom završavaju visoke škole i fakultete iz oblasti obrazovanja (čak 91%), zdravstva i socijalne zaštite (77%), umetnosti i humanističkih nauka (65%), društvenih nauka, poslovanja i prava (62%).[3]

Feminizacija siromaštva – ogleda se u društvenom procesu siromašenja koji pogađa žene u većoj meri nego muškarce.

Posebno pogađa samohrane majke, starije žene domaćice, žene na selu bez imovine i penzionerke.

Promene u sistemu socijalne politike, strukturi porodice i radnih mesta, dužini života i drugim društvenim parametrima, dovode do toga da ima više siromašnih žena i žena sa niskim dohotkom, nego muškaraca.

(Žene preduzetnice 2%, žene vlasnice automobila ili zemlje – pokretne/nepokretne imovine...)

Feminizam je raznorodni i politički pokret razvijen od strane žena, za žene i zbog žena, ali sa sve više pristalica među muškarcima. Usmeren je na kritičku analizu, ponovno osmišljavanje i transformaciju položaja žena u organizaciji društva i kulturi.

Feminizam nastoji da rekonstruiše i opiše specifično žensko iskustvo kroz istoriju i u modernom društvu, preispituje i menja vrednosti i stavove o ženama, menjajući tako i društveno ponašanje, ali teoriju i praksu pojedinih društvenih disciplina kao što su sociologija, ekonomija, psihologija, pravo, istorija, antropologija, lingvistika kroz rodno senzibilisan jezik i drugo.

 

Ravnopravnost

Pozitivna diskriminacija podrazumeva diskriminaciju privilegovane grupe kojom se nastoji ispraviti prethodna diskriminacija neprivilegovane grupe. Povezana je sa idejom jednakosti ishoda prema kojoj „nejednake“ treba tretirati nejednako, da bi se postigla jednakost u ishodu.

Primer:

Da bi se izjednačila postignuća muškaraca i žena, ženama kao diskriminisanoj grupi treba pomoći različitim socijalnim i pravnim merama. Zakonom se propisuju kvote za izbor žena u parlamentu, imaju prioritet na konkursima za samozapošljavanje ili pokretanje sopstvenog biznisa...

Budući da termin „pozitivna diskriminacija“ svakako podrazumeva nejednak tretman i ima negativan prizvuk, umesto njega je počeo da se koristi termin mere afirmativne akcije koje sprovode vlade i druge institucije namenjene aktivnom unapređenju statusa, društvene i profesionalnog učešća grupa ljudi sa određenim zajedničkim karakteristikama, kao što su pol ili etnička pripadnost. Namera ovih mera je da se ponište ili ublaže posledice diskriminacije ovih, inače marginalizovanih društvenih grupa.

---

[1][1] „Međunarodni i domaći pravni okvir ženskih ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, Kliničko obrazovanje – priručnik“ (2007) Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, Klinika za građansko pravo, Advokatska komora u Nišu; Klinički program obuke za zaštitu prava žena, Niš.

[2] Sanja dr Ćopić (2012). „Priručnik o rodnoj ravnopravnosti i rodno zasnovanom nasilju za državne službenike i službenice“, Izdavač: Projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“, Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo rada i socijalne politike, Beograd  

[3] „Žene i muškarci u Srbiji“ (2011). Republički zavod za statistiku, Beograd, str. 35 – 36, 38 – 39.