Deliti život...

Ceo svoj život, delila sam sa mlađom sestrom. Ne sećam se perioda života bez nje, jer je došla godinu i po dana posle mene, na opšte zadovoljstvo roditelja i članova porodice. Za sve ovo vreme, bila je tu za mene, u dobru i zlu, nekada sama izazivajući probleme, ali uvek kada je trebalo, da pruži podršku, da bude rame za plakanje. Odrasle smo zajedno, u istoj porodici, slične, a ipak različite. Koliko sam ja volela knjige i čitanje, film i televiziju, njena strast su bili muzika i sport. Dok sam ja učila, sa knjigama kao najboljim prijateljicama, njeni su bili klubovi, izlasci i širok krug prijatelja i poznanika sa kojima je provodila vreme u gradu... Naš stil je takođe bio različit, dok je moj bio sveden, jednostavan (čak dosadan po njenom mišljenju), njen je bio slobodniji, više atraktivan i moderniji. Ali smo i dalje razmenjivale garderobu, sve osim veša. 

Moja sestra je svoje životne ciljeve sprovela prva. Verila se sa momkom kog je volela, odselila iz roditeljskog doma i postala nezavisna. Brzo nakon toga, postala je majka najlepšem dečaku kog sam volela više od ikoga, sve dok nisam dobila svoju decu. Pretekavši me u životnom izboru, stvarala je svoju porodicu iz ljubavi, delivši emocije i vreme sa mužem i njegovim roditeljima. Delila sam njihovu sreću svaki put kad bih ih posetila, uživajući u trenucima kada sam zaboravljala koje me obaveze čekaju i koliko sam usamljena bila, želevši nešto tako i za sebe. Posvećenošću, ljubavlju i strpljenjem, naučila je svog sina da bude velikodušan, da deli igračke sa drugima, da voli životinje, da se igra bezbrižno i neguje dobrotu u sebi.

            Od momenta kad smo izgubile majku i ostale same, podelile smo tugu u nenadoknadivom bolu. Bilo je teško priznati, ali sam bila iznenađena, koliko sam samo naučila od svoje mlađe sestre o majčinstvu, roditeljstvu, uz podsećanje koliko znači kada imaš sa nekim da podeliš svoje vreme, nade i strahove, praviš planove za budućnost. Nebrojeno puta sam se čula sa njom i pitala za mišljenje, savet i predloge u određenim situacijama. Ne košta ništa, ali vredi čitavo bogatstvo.

            Pre dve godine sam postala majka dečaka. Uživala sam u svakom trenutku koji sam provela sa njim, uz sve probleme i teškoće koje podrazumeva podizanja dečaka. U nekom trenutku smo se organizovali i uspeli funkcionisati tako da je vreme provedeno sa njim, predstavljalo najdragocenije trenutke u našim životima. Nema te karijere, niti novca koji bi mogli nadvladati njegov osmeh. Naše obaveze su počele rano, budući da je prilično rano krenuo u vrtić, uspevajući da se uklopi u kolektiv. Pre toga, dosta vremena je provodio sa starijim bratom od tetke, koji mu je trenutni uzor, model i najbliži prijatelj. Dele igračke, jedu zajedno, uživaju u crtanim filmovima... Nismo ih štedeli u planiranju zajedničkog vremena, trudeći se da budu zajedno i postanu jedni drugima najbolji prijatelji. Sve do sad.

            U iščekivanju još jednog dečaka, iskreno se nadam da ćemo muž i ja, kao roditelji dva dečaka, uspeti da ispunimo svakodnevni život zabavom. Volela bih da verujem da će njih dvojica biti najbolji prijatelji, pronalaziti društvo jedan u drugom, deliti interesovanja, kroz uživanje i zabavu. Iskreno se nadam da će takvi biti i sa drugom decom, da će biti dobri prijatelji onima sa kojima dele interesovanja, iskreni u komunikaciji i ambicijama. 

Naš zadatak kao roditelja je da im obezbedimo sve neophodno za odrastanje u stabilne, samouverene, ambiciozne i realistične u svojim planovima.

            Naša misija je da budemo dostupni na svakom koraku njihovog odrastanja, da budemo tu kako bi videli koliko je podrške i pomoći potrebno za ispunjenje njihovih želja.