Kako se Vojvodina suočila sa pandemijom COVID19?

Ako bi se potrudili da najplastičnije pojasnimo „sociologiju kulture“, onda bi to bila naučna disciplina koja proučava društvenu kulturu, uz pojašnjenje veza između kulture i društva, sa oslanjanjem na antropologiju i etnologiju, u smislu osobina pojedinih kulturnih uticaja i vrednosnog sistema određenih društvenih zajednica. Pojednostavljeno, sociologija kulture analizira i objašnjava naše svakodnevne navike kroz sociološki okvir koji nudi odgovore na to pod čiji smo uticaj pali slušanjem određene muzike, upijanjem određenih multimedijalnih sadržaja (televizija, pozorište, muzika...).
            Da li je nešto kulturno ili ne, govori o tome da li je u skladu sa vrednosnim sistemom šire društvene zajednice, kao i da li određeni obrazac ponašanja društvena zajednica prihvata kao adekvatan. Na sve što je trenutno popularno, utiče i vrednosni sistem koji smo nasledili od roditelja i prethodnih generacija, koje su prihvaćene zdravo za gotovo, nazivajući se „bontonom“, „diplomatskim protokolom“ ili kako god...
            Ipak, neke navike su ostale, iako nisu široko rasprostranjene, već su nasleđene iz prethodnog institucionalnog uređenja, ali čine značajnu razliku u suočavanju sa ozbiljnim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim izazovima. Evo na primer, suočavanje sa širenjem infekcije izazvane virusom COVID 19 na teritoriji AP Vojvodine.

Izvor: privatna arhiva


Primer prvi – arhitektura Kliničkog centra Vojvodine: U toku 2019. godine najavljena je rekonstrukcija klinika posle oko 110 godina. Prethodno je u vestima oko pretvaranja Vojnomedicinske akademije u specijalnu „kovid“ bolnicu, izvešteno da je to nemoguće, budući da je na VMA sistem za ventilaciju centralizovan, te je lako prenošenje virusa ovim putem.

Svaka od klinika izgrađena kao nezavisan paviljon, bez direktnog kontakta sa susednom zgradom. Neimari tog perioda Kliničkog centra Vojvodine očigledno su svoje planove delom zasnivali na iskustvu prethodnog perioda kad su vladale druge vrste epidemija, a delom su vizionarski mislili na ov(akv)e situacije. U slučaju pojave zaraze, moguće je hermetički „zatvoriti“ zgradu kako bi se širenje sprečilo. Ovo je potvrđeno iskustveno 2020. godine u ostalim delovima bivše Austrougarske koji imaju nisku stopu oboljevanja i mortaliteta od korona virusa: Slovenija, Mađarska, Hrvatska, Austrija...

Da li znate šta je filantropija?


U poslednje vreme sve češće koristimo reč filantropija, pokušavajući da objasnimo napore i aktivnosti na činjenju dobrog za druge, pomažući u donacijama ili postupcima čime će se pokazati čovekoljublje ili dobročinstvo (grč. philos – negovati, voleti; anthropos – čovek, čovečanstvo).
Ova krizna situacija je u nama izazvala različite emocije: strah, paniku, oprez, ali istovremeno naterala da razmislimo i reagujemo u najkraćem mogućem roku i pomognemo onima koji imaju potrebe, a ne mogu da ih zadovolje (stariji od 65 godina koji su ostali zaključani, bolesni, nemoćni, nezaposleni...).
Nevladine organizacije zajedno sa partnerima iz privatnog sektora, prikupljale su namirnice kako bi napravile pakete i podelile ih onima koji su u nezavidnom položaju. Organizacije poznate po svom humanitarnom karakteru, svoje kvalitete su podigle još više na toj lestvici.
Privatni sektor je odgovorio u skladu sa mogućnostima, ublažavajući negativne posledice pandemije korisnicima usluga socijalne zaštite. Donacije u hrani, kućnoj hemiji, sredstvima za ličnu higijenu, ili novcu su bili najčešći način da se pomogne onima koji su najviše ugroženi nastalom situacijom. Čak su odlasci pojedinaca u apoteku ili prodavnicu za naše sugrađanke i sugrađane bili dovoljni da im se pomogne, a plaćeni su osmehom zahvalnosti – i to je dovoljno. Sve potvrđuje vesti od prošle godine da su Novosađani i Novosađanke najhumaniji stanovnici Srbije, budući da za četvrtinu više doniraju u humanitarne svrhe od ostalih delova države, po izveštaju „Catalyst Balkans“. Građani i građanke Novog Sada imaju tu svest kao zajednica, da čak i najmanjim činom dobročinstva može se doprineti popravljanju položaja u zajednici na strateški dugoročan način.

Odgovor struke u Vojvodini


Još početkom februara je u Novom Sadu održana konferencija „Vojvodina u 2020.“, kada je pomenuto moguće suočavanje sa infekcijom izazvanom virusom COVID19, dok su u Evropi potvrđena tek dva slučaja. Osim toga, Autonomna pokrajina Vojvodine je kao srednji nivo vlasti preko pokrajinskih sekretarijata, ustanova zdravstvene zaštite dodatno donela mere za sprečavanje širenja zaraze. Prvi pacijent je iz Bačke Topole primljen prvo u bolnicu u Subotici, a potom u Klinički centar Vojvodine. Prvo žarište je bilo na teritoriji Vojvodine, kada se infekcija virusom širila među stanovnicima Kikinde.
Sve mere su blagovremeno primenjene, te je rezultat bio vidljiv u niskoj stopi oboljevanja od 0,84%, čak ispod Evropskog proseka. Tome doprinosi mirno sprovođenje mera i disciplina građana, budući da je poštovanje mera prisutno sve vreme. Uostalom, Vojvođani su neko vreme prednjačili i u procentu urednog plaćanja računa.
Na mesec dana i nešto duže – dana od kako je proglašeno vanredno stanje, pred kraj aprila od ukupnog broja zaraženih u Vojvodini je manje od 8%, a istovremeno u autonomnoj pokrajini Vojvodini živi skoro trećina populacije. Pri tom, po geografskoj strukturi obolelih, prema javno dostupnim informacijama, Novi Sad je po broju obolelih tek na 11. mestu gradova sa brojem pozitivnih na korona virus.

U Vojvodini vlada „kultura“ suživota pripadnika i pripadnica više nacionalnih zajednica. Skupština AP Vojvodine u službenoj upotrebi ima šest jezika, čineći je tako drugu po redu višejezičnu skupštinu, odmah posle Evropskog parlamenta. Na ovim prostorima smo kroz istoriju usvajali i mešali kulturne obrasce, prihvatajući različitost kao prednost i vrednost svih naših sugrađanki i sugrađana. Ali ono što je zajedničko svima, upravo je vrednosni sistem društvene zajednice koja neguje toleranciju, saradnju, filantropiju i disciplinu.

I to je prava vrednost života u Vojvodini.

Tekst je objavljen na portalima: 

Comments

Popular Posts