Da li ikada prevaziđeš strah od javnog nastupa?

Fakultet sam upisala sa željom da se bavim nastavom. Da pred učenicama i učenicima u klupama izađem na tablu, zapišem naslov, ključne reči i sa njima prelazim nastavne jedinice o različitim društvenim pravilnostima, subkulturama i sociološkim fenomenima koji im mogu pomoći u boljem razumevanju društva.

Sve dok vam je važno - trema ne prestaje!

To se nikad nije desilo. 

Hiperprodukcija studenata i studentkinja na ograničen broj mesta profesora sociologije rezultirao je time da radim različite poslove koji nemaju direktno veze sa mojim osnovnim studijama i domasterizacijom, ali mi mnogo pomažu.

Još uvek mi igra u stomaku kad stanem pred kamere...

Prevazišla sam ideju da ću za katedrom držati nastavu i pronašla način da koristim svoja znanja i veštine. Pre svega, to su bili različiti omladinski kampovi i radionice u kojima sam prenosila svoje znanje na nešto mlađe od mene.

Svaki put kada bih stala ispred njih, krenula bih iznova u suočavanje sa tremom koju imam. Svaka prilika da javno nastupim, makar i pred manjom grupom, jedinstvena je šansa da prenesem neku informaciju koju drugi možda čuju po prvi put.

Suočavanje sa kamerom može izazvati ozbiljnu tremu

Zbog toga sam imala tremu u stomaku pred početak obraćanja svaki put. Sve dok mi je važno šta ću da kažem, poštujem treperenje koje osećam za govornicom, na bini, ispred kamere.

Šta ako nešto zaboravim da kažem?

Uloga osobe koja komunicira sa medijima i javnošću je da posreduje i prenese poruku od značaja. Moje iskustvo u različitim ulogama pokazalo mi je da nekoliko stvari uvek "rade posao":

• Priprema, priprema, priprema - ako niste sigurni, uvek pozovite novinara koji je tražio izjavu, pitajte vi njega sve što vas zanima, jer jedino tako možete biti spremni na davanje izjave. Čak i pitanje u kom pravcu da gledate i koliko vremena imate za davanje izjave su pitanja na mestu. Bilo bi nezgodno da vam rečenicu seku u izjavi na pola i ostave vas nedorečene... Pretpostavka je majka svih problema i ne pretpostavljajte ništa!

• Ako vam je izlaganje pred većim brojem ljudi toliko neprijatno, pokušajte da pogled držite iznad glava publike! Tada misle da gledate u njih, a vi izbegnite pogled "oči u oči" - ako vam je tako lakše. Ako ipak imate nekog koga poznajete i ko vam iz publike daje podršku, ostvarite kontakt sa tom osobom više puta, jer će drugi videti da nemate problem sa ličnim kontaktom, zbog čega delujete samouvereno.

• Televizijska gostovanja mogu biti nezgodna ako idete po prvi put, ali na vašoj strani je dobar saveznik - internet, pa možete pretražiti emisiju, novinara/novinarku, tip pitanja koje postavljaju, raspored sedenja u studiju, jer i to može pomoći u pripremi (pantalone/suknja, visoke stolice, niske fotelje...)

Da li ikad prevaziđemo strah od javnog nastupa?

Nakon skoro 14 godina iskustva u različitim ulogama (kampanjama javnog zagovaranja, predstavljanja projekata, promociji aktivnosti javnih preduzeća, ulozi voditeljke i autorke podcasta) i dalje imam osećaj topline u stomaku kada treba da započnem neko izlaganje. 

Ali to je zbog toga što mi je tema važna, kad se budem osećala ravnodušno prema tom iskustvu - verovatno ću prestato time da se bavim!

Iskustvo se stiče vežbom! 

Nekoliko saveta koji mi pomognu da me trema ne savlada u potpunosti i spreči me da prenesem poruku:

• Vežba disanja, dubok udah pre prve rečenice i podsvesni impuls da DIŠEŠ dok pričaš. Onog momenta kad skratiš dah, počneš da dišeš sve pliće, uđeš u hiperventilaciju i skraćuješ svoje rečenice.
• Greške su dobrodošle, jer pokazuju da si i dalje ljudsko biće, nisi robot. I niko ne može da zameri, ali ako nečeg ne možeš da se setiš, bolje uzmi dubok uzdah i pokušaj da se prisetiš, za tri sekunde pauze niko neće primetiti. 
• Ovaj scenario je i dalje bolji nego da se "zapleteš" u premošćavanju odgovora i popunjavanju vremena nepotrebnim informacijama.

Pitajte me sve što vas zanima?

Za sam kraj, moja iskrena preporuka - vežbajte pred svaki javni nastup!

Sve i da je uobičajeno javljanje sa servisnim informacijama svake nedelje, uvek sam istraživala i ponavljala činjenice na putu do studija. Niko se nije naučen rodio, bicikl smo morali jednom da savladamo, plivanje takođe nije došlo samo od sebe.

Tako ni javni nastup, samo vežbom možete brusiti svoju veštinu i boriti se protiv treme na najbolji mogući način!