Pozdravi Evropi

Tekst je nastajao kao memoari na seminaru u Beogradu. Sadrzi sve manje vise bitne stvari koje bi mogle biti znacajne zainteresovanima... Kako izgleda jedan seminar odrzan u luksuznom beogradskom hotelu, kao i da li smo sposobni biti domacini evropskim gostima, sledi u nastavku ...

POZDRAVI EVROPI

Predgovor – 25. 09. 2008.

            Ne vidim ništa neobično u tome da gradski saobraćaj Beograda ne funkcioniše idealno... ipak je to milionski grad koji nikad ne spava... ali da ne radi nikako?! U sred Bitefa i moje sebične želje da sa autobuske stanice dođem do Ruzveltove ulice tramvajem broj 7 koji je stao u kolonu nemoćno, pa sam morala pešačiti ulicama Cara Dušana, Džordža Vašingtona, Kraljice Marije i 27. marta da bi se konačno kod Vukovog spomenika obradovala ploči na ćošku ulice... još uvek mi bride prsti – mislim da ću dobiti žuljeve na dlanovima od nošenja torbe. Soba je na trećem spratu (320) ukupne površine 7 x 4 m , malim kupatilom, plakarom (kombinovano police i vešalice), radni deo sa adapterom za internet, Philips Flat HD TV, crvenom foteljom i tabureom, dva ukusno nameštena kreveta, staklenim zidom koji gleda krovove zgrada i sivim zavesama. Moj lični favorit – kupatilo – ima skoro sve delove slagalice koji mi se sviđaju. Lep, mermerni element sa ugrađenim lavaboom, ogledalo koje ispunjava ceo zid, metalne držače za peškire, toaletni papir i garderobu, tuš kabina sa staklom umesto zida (što je istovremeno glavna atrakcija ali može biti nezgodno, jer ćemo se cimerka i ja gledati za vreme tuširanja) fine baterije tuša, jedna fiksirana iznad glave, a druga kao običan tuš, ali sa uzanom baterijom valjkastog oblika koja može menjati „pravac sipanja“ vode zavrtanjem i odvrtanjem. Ja sam se već raspakovala i istuširala, opustila i raširila po sobi, a moja cimerka još nije stigla, tako da se još uvek ustručavam... Raspored je takav da nam je prva obaveza tek u 18.00 (večera), a potom i otvaranje seminara u 20h koje zahteva formalno oblačenje od nas.

            Razočarana sam organizacijom „noćnog života“ u Beogradu. Verovatno je parola organizatora bila „snađi se“ ili „prepušteni ste sami sebi“, budući da smo se pre svega dogovorili da krenemo prema klubu Stefan Braun – jednom od boljih klubova. Prvo smo se šetali po vetru i kiši dok nismo stigli do stanice tramvaja kojim smo trebali ići prema Nemanjinoj ulici. Međutim, organizatori su se dogovarali na licu mesta kako ćemo stići. U međuvremenu su se predomislili, pa smo autobusom otišli do kluba „Energy“. Jedina pozitivna strana je činjenica, da se drugačije ne bi našli na istom mestu, negde na hodniku hotela. Ovako smo još malo vremena iskoristili na upoznavanje – ostali smo oko dva sata. Muzika preglasna, ni po čijem ukusu, zadimljeno, pića preskupa (Beck’s 180, garderoba 50 dinara). Oko ponoći smo odlučili da idemo dalje. Domaćini su zagovarali odlazak u „Stefan Braun“ dok smo se nas tri (dve devojke iz Crne Gore i ja), pokupile u taxi i došle u hotel do ponoći, tako da sam do 2h već spavala. Kako sam čula jutros, provod nastavio do sitnih jutarnjih časova (neki su stigli oko 4.15h), a norvežani su ostali još neko vreme i prvom klubu, da bi se nešto kasnije i oni vratili u hotel. Za večeru sam jela prilično ukusan potaž – čorbu od praziluka i lazanje sa pečurkama, sirom i teletinom, što je bilo već previše za mene, budući da je porcija bila prevelika i prevruća – tek skinuta sa štednjaka, pa sam se odmah zasitila, a ipak je u pitanju testenina u 19.30h, od čega sam se odvikla, pa sam se zabrinula... ipak nije bilo problema. Posle ukupno 1,5h čekanja i borbe sa hranom, dočekali smo i desert – bavaresse od jagoda (parfe) sa šlagom i komadima voća. Mmmm... ipak, posle tri zalogaja smo morali otići, jer je već za petnaest minuta počinjala ceremonija otvaranja seminara, što je zahtevalo formalan izgled...  

Dobro jutro Evropo 26.09.2008.

            Zaista sam se obradovala doručku. Sa obzirom na putovanja u poslednjih godinu dan, navikla sam se na serviranja obroka u hotelima, sad presuđuju one male stvari. Forsirala sam žitarice, pomešala cornflakes i musli sa sušenim voćem (uglavnom jagode i maline), dodala suvo grožđe i bademe, zalivši sve mlekom (u tom trenutku slaba kombinacija-nisam još uvek našla jogurt). Posle toga sam pojela voćni jogurt Frutis od višanja, a posle toga uspela da popijem dva kapućina i sokove (breskva i jabuka) – mislim da mi je dva sata predviđena za doručak, prosto - previše! Za kraj, pred sam početak radnih obaveza, uspela sam pojesti jabuku (nisam je celu savladala). Drago mi je što sam odolela iskušenju u vidu sireva, salama, jaja, slanine... Ipak, nije to tako strašno – devojka do mene (Sigrid) je ustajala četiri puta od stola da bi ponovo napunila tanjir. Upravo slušam predstavljanje grupa: Crna Gora, Hrvatska, Omladina protiv EU (Ungdom mot EU na norveškom), Beograd, Nisma ime – Moja organizacija iz Prištine na albanskom jeziku (koju su predstavljali Besart, Furtuna i Samira). Cimerka mi još uvek nije stigla, ali sam tek sinoć na svečanom otvaranju seminara saznala da fale dve devojke sa Kosova, pa smo koleginica iz Makedonija (Emilija) i ja još uvek bez cimerki uživale u samoći hotelskih soba. Nadam se da ću je danas upoznati, iskoristiti priliku da i dalje vežbam engleski jezik ukoliko ona ne govori srpski i saznam što više o svemu što me zanima. Usledilo je predstavljanje omladinske grupe iz Republike Srpske – Bijeljine, oghors@gmail.com, helcomm@tcol.net, www.helsinkirs.org

Norvežani pominju četiri slobode u demokratiji: dobra, ljudi, kapital i usluge. Među argumantima koji se pominju protiv pristupanja Norveške Evropskoj Uniji: demokratičnost, solidarnost, učešće u demokratskim, političkim procesima. Navođenje institucija u Evropskoj Uniji: Evropsko veće (organizovanje rasporeda/programa EU), Evropska Komisija, Veće Ministara. Ukazuje se na nedostatak jedinstvenog tv kanala ili novina... Među negativnim stranama, Mladi protiv EU navode odnos unije prema okruženju, ističući zagađenje kao veliki problem, izazvano transportom na dugim relacijama, sa obzirom na to da se dovozi iz zemalja gde je proizvodnja jeftinija i problem nuklearnog otpada, koji ne postoji u Norveškoj ali svakako predstavlja problem u Evropskoj Uniji.

Po pitanju solidarnosti, predstavnici organizacije napominju da se javlja povećanje razlika između bogatih i siromašnih zemalja: 20% najbogatijih koriste 80% sredstava, dok 20% najsiromašnijih koristi svega 1% ukupnih sredstava. Ukazuje se na ulogu EU u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (World Trade Organisation). Javlja se imperativ na privatizaciji lokalnih tržišta i izvorišta vode. 97% izvora energije u Norveškoj bazirano na vodi, bez diskusija o nuklearnom otpadu i zagađenju. Kao poseban problem se javlja nagli pad vrednosti pojedinih namirnica: šećer i brašno gube vrednost za dve trećine cene.

            Posle pauze za kafu na kojoj sam uspela popiti kafu, dva soka i čaj po početku drugog dela današnjeg rasporeda, počeli smo raditi na prezentaciji norveške grupe protiv pristupanja Evropskoj Uniji (upravo sam saznala da se boje gubljenja identiteta, budući da bi pristupom EU mogli izgubiti entitetski jezik koji u Norveškoj koristi svega 20% populacije – u školama gde organizacija koja ga propagira smatra teškim za opstanak utapanjem u veću zajednicu).

            Ručak je takođe bio sjajan: opet italijanska testenina (makaroni u sosu od paradajza, palačinke sa pesta sosom i lazanje sa sirom, mesom i začinima), marinirane šampinjone, komade sira (kačkavalj). Pre svega toga sam pronašla zelenu salatu koju sam prelila dressingom na bazi senfa (tek sam nakdnadno pronašla i onaj od majoneza, iako je masniji od onog po mom ukusu). Nastavila sa desertom – biskvitne piškote, šlag, jagode, lubenicom – od koje još uvek podrigujem, ananasom, kivijem... Sedeli smo u bašti hotela, dok su pušači smirivali strasti, poredili iskustva, prepričavali iskustva sa putovanja u inostranstvo; koliko god bili volonteri i radili po projektima – omladinci nevladinih organizacija su putovali mnogo!!! Obišli su Amerike, proveli dobar deo srednjoškolskih dana u Zapadnoj Evropi... Pravili smo poređenja, komentarisali navike Srba, Hrvata, Norvežana, izglasavali najbolje pivo: Karlovačko, Sarajevsko, Ožujsko, Tuborg kao pivo lošijeg kvaliteta u Norveškoj, a ovde se uvozi i plasira kao vrhunsko, Beck’s...

            Prvi radni deo, posle ručka se ticao debate nazvane „Coffee dialogue: Pro et Contra“, gde smo pre svega odabrali pet domaćina za svako od pitanja o kojima ćemo raspravljati, da bi posle toga šetali između stolova, debatovali po 12 minuta o pitanjima kojima se EU treba baviti, kojima se ne bi trebala baviti, nego ih ostaviti na nacionalnom nivou (zdravstveni minimum, obrazovni minimum, pitanje spoljnih poslova...). Bavili smo se i temom “Šta zemlje Balkana dobijaju članstvom u EU?“ – ekonomske prednosti, razvoj ekonomije, zaštite prava manjina, saradnja u formi trgovine, sloboda kretanja, niže stope korupcije i nezaposlenosti.

„Da li će kulture malih zemalja nestati u EU?“: otvaranje pitanja nacionalnih pića, jela, himni, državnih praznika, pisma i jezika... Poslednja radionica se ticala beneficija malih i velika ekonomija prilikom pristupanja EU, gde je donesen zaključak kako sve zavisi od mnoštva faktora (upravo sam ja zapisala komentar na stickeru – it depends... ) i na kraju se to ispala ključna stvar (Kako sam samo pametna!) Druga stvar koja je uglavnom dokaz „siromaštva i nemaštine“ omladinaca je posed laptopova i notebookova – za sada sam prebrojala pet komada i dva profi foto-aparata, uz bar još pet digitalnih aparata.

            Drugi deo popodneva smo proveli u pripremama za sutrašnju akciju. Podeljeni u grupe, radili smo na osmišljavanju izgleda lifleta, pravljenju transparenata, sadržaju transparenata i akciji koju ćemo sutra sprovesti u delo u formi simulacije dobijanja vize ispred ambasade, popunjavanje apsurdnih pitanja u formularu za apliciranje... Za sada jedinu extra pozitivnu impresiju imam prema devojkama iz Sarajeva (Dunja i Admira).

            Veče sam provela u sobi, ali mi nije bilo dosadno, već sam bila vredna. Pozajmila sam laptop od Dunje, prekucala nacrt projekt, proverila e-mail, slala e-mailove, proveravala net, sušila prethodno opranu kosu, gledala/slušala TV i čekala cimerku da se vrati (stigla je oko 1h posle ponoći). Samira je rođena 1987. godine, aktivna je u organizaciji Nisma Ime (Moja organizacija) na Kosovu, živi u južnom delu Kosovske Mitrovice, sa mogućnošću odlaska u severni deo, kako bi posetila majčinu rodbinu koja tamo živi. Imala je dugu vezu do pre godinu dana, u međuvremenu se dopisivala sa momkom koji živi i radi u Njujorku (ali je albanac), planirala udaju za njega, ali nije ostvarila – budući da je njegovim roditeljima smetalo što je ona dete mešanog braka (zbog majke)... devojka je prilično pričljiva, pušač i ne preveliki ljubitelj izlazaka po kiši i hladnom vremenu... Pričale smo do 3h posle ponoći i naterale se da spavamo, pošto bi o muško – ženskim odnosima i vezama mogle pričati danima, a danas imamo gust raspored.

Dobar dan Evropo 27.09.2008.

            Opet doručak i opet – musli. Danas sam se fokusirala na mešane žitarice, zaslađene medom i sušenim voćem, zalivene Fit jogurtom, činiju voćne salate, čašu soka i dve kafe (Cappucino i Caffe Latte), ponevši i jabuku za usput. Vodim računa i koristim beneficije u ishrani. U trenutku kada je sve u stomaku, deluje kao da je puno, ali lako je svarljivo, pa brzo ogladnim. Trenutno radimo, predstavljaju se Mladi Evropski Federalisti (JEF) iz Norveške, Makedonije, slede Sajarke pa ja. Bila sam mnogo dobra, dobila sam tri aplauza po predstavljanju  i postavljanju pitanja. Pitanje organizovanja o pozitivnim i negativnim stranama Evropske Unije učenicima srednjih škola; Predstavljanje Evropske Omladine u Norveškoj; osnovni principi Evropske Unije: mir posredstvom trgovine, zajednički izazovi, jedinstvena rešenja (pitanje zagađenja sredine). Evropska Unija protumačena kao ukupnost napora svih zemalja. Demokratija, solidarnost, okruženje – osnovne vrednosti EU.

JA – Europeisk Ungdom – evropska omladina.

EEA sporazum – pristup međunarodnom tržištu – Norverška izvozi 80% proizvoda. Potpisan između Luhtenštajna, Islanda i Norveške, bez prava glasa u okviru EU. Problem predstavlja količina novca koja se izdvaja za plaćanje ovog sporazuma, budući da je za sada iznosilo 215 miliona evra, sledeća revalorizacija je 1. april 2009. godine.

Trenutno se kao najveći problem ističe „nedostatak“ demokratskog režima, Norvežani odnose između Brisela i Osla tumače kao „fax – demokratija“ – bez mogućnosti glasanja, parlament iz Brisela šalje faksom odluke koje Parlament Norveške naknadno usvaja i primenjuje. Među glavnim argumentima pristupa EU je zajedništvo odgovornosti, spajanje Zapada i Istoka – uticaj na razvoj Irske i Portugala... Podatak kako je 14% emisije CO2 iz Evropske Unije, 3% iz Norveške.

Među ambicijama Norveške u smanjenju zagađenja:

-         Smanjenje 20% emisije ugljen – dioksida

-         Povećanje količine obnovljivih izvora energije (vetar, sunce...) za 20% i sve do 2020. godine.

Ukazuje se i na stroge kazne zemljama koje ne poštuju pravila o obnovljivim izvorima energije: novčane kazne, sankcije...

            Jutros za doručkom sam komentarisala neke uobičajene stvari koje se primete prilikom ukrštanja različith kultura i ljudi – kao na primer način oblačenja. Per Magnus se juče na doručku pojavio u čarapama (!), gde sam se iskreno zabrinula u popodnevnoj pauzi, budući da smo bili na hladnoj i kišnoj terasi, pa sam morala zaviriti ispod stola – da li se čovek uopšte obuo?! Srećom, jeste. Jutros je to isto uradila slatka Elin Marie L’estrange, pa smo se smejali... druga stvar oko koje smo se šalili, bio je način oblačenja Norvežana, Srba, Crnogoraca, Bosanaca, Hrvata... ljudi sa Balkana generalno, gde je svako iz svog ugla one druge tumačio kao opuštene i dobro (u smislu kvalitetno) obučene i obuvene. Takođe, komentarisali smo hranu, gde ja sama protiv sopstvenih i uobičajenih principa jedem musli i voćnu salatu za doručak, salatu kao predjelo za ručak odnosno večeru, oni govore o njihovom „teškom, jakom“ hlebu od celog zrna žitarica koji je baza u svim obrocima. Komentarisali smo i svkodnevne navike, budući da dobar deo njih za sobom nosi flašu negazirane vode i piju puno čajeva (da li zbog trenutnih prehlada ili je zaista tako, ne mogu da procenim) -  to se javilo kao poseban problem, budući da su svi, manje – više oboleli od nečega (jedna infekcija oka, migrena, grip, prehlada...). Ipak, slažemo se oko visokog kvaliteta hrane koju nam služe, uslugama u hotel i svemu što možemo prevazići, nošeni idejom o dobroj zabavi i kvalitetnom druženju.

            Značajna stavka koja se javlja kao prepreka pristupu EU je nemogućnost komunikacije, odnosno velika udaljenost između izvršne vlasti (Evropska komisija) koja je po mišljenju Norvežana nametnuta, a ne izglasana od građanstva i članova EU. Glavni razlog odbijanja pristupu je upravo odsustvo demokratičnosti u donošenju odluka u okviru EU.

            Opet sam ispala pametna i sposobna. Uzela sam jednu od tema o demokratiji, kako bih bila domaćin teme koja se tiče najboljih i najgorih strana demokratije. Bila sam produktivna, pričljiva i ponašala se ohrabrujuće prema sagovornicima. U sopstvenom izlaganju sam primetila količinu samopouzdanja koja nije ostavila prostora za strah ili tremu. Mislim da su kontinuirana druženja uzela danka (u krajnje pozitivnom smislu, budući da su nestale sve virtuelne granice među pojedincima, a sve zbog činjenice da sam podelila flašicu vode sa Besartom, momkom sa Kosova – pitam se sarkastično – kako bi moj otac iskreno odreagovao na to?).

            Karakterno smo stvarno različiti i prilično je uočljivo koliko godine starosti i sredina u kojoj smo odrasli utiču na ponašanje. Primetna je bezbrižnost devojaka iz Sarajeva i Bele iz Zaječara (ne tumačim to kao nedostatak znanja i informacija, već naprotiv – kao potpuni sklad sa njihovim godinama, zaista im zavidim na količini energije), Andreasov avanturistički duh, želja i realne mogućnosti za putovanje, Adelin entuzijazam kao izraz dugogodišnjeg rada i provođenja vremena sa mladima, opravdana iznemoglost naših domaćina iz Beograda ali i visok stepen profesionalizma i organizovanosti. Smatram da bi bilo ko od nas na istom nivou uspeo izaći svima u susret i junački izdržati organizaciju i sprovođenje u delo ovako mnogobrojan seminar... svaka čast!!!

            Drugi predstavnici/domaćini stolova sa temama/pitanjima o demokratiji su takođe bili veoma produktivni, obuhvatajući više uglova gledanja na iste teme (budući da samo Norveška ima dve struje gledanja prema EU, dok odavde dolazi nekoliko različitih pravaca – kandidati za članstvo, wannabe kandidati, strani posmatrači... imali smo argumente za svaku temu...)

            Večeras sam opet za računarom, jee! Sedeću, kuckaću, čitati poštu, gledati interesantne stvari na netu... Uuu, zaboravila sam pomenuti ručak: parče pilećeg belog mesa sa roštilja, pečurke i povrće na roštilju, feta sir, kukuruz šećerac, kupus salata... za desert dve vrste parfea – vanila i jagoda, sa komadima voća...

(Optužen 21 profesor sa Univerziteta – Saobraćajni i Ekonomski fakultet, u Hrvatskoj, Afera Index). Moram priznati da mi je stil oblačenja beograđana pomalo čudan, budući da sam navikla na veliki trud novosađana i novosađanki da izgledaju što bolje i budu obučeni po najnovijoj modi, pocepane farmerice i izbledele majice baš i nisu po mom ukusu.

            Network building je podrazumevao šetnju i formiranje mini grupa od po tri člana koji bi za pet minuta smislili projekat, podelili ideju ili ponudili za razmatranje postojeće projekte ili one u realizaciji. Cilj je zajednički projekat koji bi uključio sve organizacije. Među mojim idejama za projekte, navela sam:

- „Kamp relaxacije“ – poenta su odmor, meditacija, tišina i mir...

- „Razmena iskustava“ – tipičan primer stipendiranog boravka; putovanje u jednu ili drugu zemlju, naučiti što više o njoj i posle nekog vremena iskoristiti stečena znanja za primenu u sopstvenoj sredini.

- „Dan nacionalne kuhinje“ – prikupljanje recepata za nacionalna jela, priprema na velikoj zajedničkoj večeri i komentarisanje (primer izglasavanja dobrih i loših strana), možda i muzička pratnja nacionalnih kompozicija koje predstavljaju deo nacionalnog karaktera. Stvaranje stabilnih, pouzdanih partnerstava.

Igre za sticanje koncetracije i ponovni nalet adrenalina: zip-zap-boing, traženje praznog mesta „The sun is shining on...“ – naći jednu karakteristiku kod učesnika. Prozvani ustaju i traže praznu stolicu na koju će sesti. Poenta je probuditi umorne, dekoncentrisane i uspavane učesnike.

            Poenta projekta istaknuta kao nastavak – kojim bi naše poznanstvo i saradnja opstali. Pitanje zajedničkih interesa kao jedno od ključnih. Pojavni oblik u okviru projekta: ubaciti role playing games, konkretne slučajeve u pravosudnom sistemu pojedinih zemalja, pronaći pravni materijal i sredstva posredstvom kojih se narušena ili ugrožena prava mogu zaštititi. Pomen koristi kojim ovaj program može beneficirati – učešće i razmena iskustava, vrlo značajni: u daljem radu, u budućnosti...

Otvorenost saradnika za komunikaciju, dogovore i kompromis. Najbolja opcija je odgovor: „Da, takođe i...“, prelazni oblik „Isto i...“, toleriše se i „Da, ali...“, a konstrukcija odgovora „Ne“ se ne prihvata u brainstormingu ili procesu stvaranja novog projekta.

            Postoji premalo stvari koje me iznenađuju, budući da mogu reći kako sam izgradila stav o detaljima koji mi (ne) prijaju. Tako se nisam nimalo iznenadila izgledom toaleta u hotelu. Sigurno da nije loš, prosto nije ništa novo za mene. Ženski je manje – više ljubičast, dok je muški crven. Kombinacija metala i plastike, velika ogledala, posude za tečni sapun, sušilice za ruke i aparat za papirne ubruse, kabine sa toalet papirom, jednokratnim presvlakama za wc šolje...

            Među deset saveta za pisanje projekata: www.lnu.no, projekat finansiraju The Children and Youth Council.

Predlog: Istraživanje demokratskih sistema u Norveškoj i zemljama Balkana od 2. svetskog rata do danas:

a) Oblast donošenja odluka / politika

b) Veza između demokratije i ljudskih prava (uvažavanje i zaštita)

Priprema istraživanja za sve oblasti, štampani i pisani materijal.

            Večerali smo manje-više iste stvari, knedle sa piletinom, biftek pripremljen na roštilju, sa kolutom paradajza i komadima istopljenog sira odgore, dve vrste salata (kupus i kukuruz šećerac) jedna vrsta mladog sira služenog u formi kuglica – interno nazvanog škripavac... sipala sam i drugi put, pa se prejela, ali ne marim, sutra idemo kući... za desert sa uzela malo kolača od biskvitnih piškota, šlaga, jagoda i rendane čokolade, a onda i voća sa tanjira... to je velika prednost švedskog stola, uzeti od svega po malo, ukoliko si dovoljno radoznao da probaš sve, za razliku od porcija u kojima možeš probati nešto drugo – jedino ako uzmeš nekome iz tanjira!

            Predavanje Nebojše Tasića o procesu pomirenja na teritoriji Balkana, evropskim vrednostima kojima streme sve balkanske zemlje.

             Veče sam provela u sobi, prilično radno – zbog čega sam se i šalila na sopstveni račun da sam party braker. Ipak uspela sam odslušati prvu debatu predsedničkih kandidata u Sjedinjenim Američkim Državama, prekucati izveštaj sa teme koju sam vodila u popodnevnom delu programa, budući da nisam sigurna da li ću stići kada dođem kući. Malo sam se razočarala Jeleninim odgovorom na moj predlog projekta, jer bih ga morala sabijati i korigovati, a ja to radim na tuđem računaru, imam druge – prioritetnije obaveze u ovih nekoliko dana i ne stižem sve podjednako kvalitetno ostvariti. Možda da imam više vremena i manje stvari sa kojima se trenutno bavim, stigla bih ga „našminkati“ do savršenstva. Ako ništa drugo, ostaje za februar, ukoliko ne bude boljih ideja. Teši me činjenica da bez obzira što su raspoređeni u parove da rade na projektima, moji (neki) omladinci nisu uspeli; Gabi i Jelena pišu nešto, ali Jovana i Zorana nisu uspele da napišu nešto kreativno i novo. Čini mi se – da je posvetila jednaku količinu vremena mom predlogu projekta, Jelena bi sigurno imala više saveta za mene, u kom pravcu razvijati ideju, konstruktivnu kritiku za slabije delove projekta...

            Vratila sam računar posle dva sata, napisala izveštaj, prebacila ga na USB, pročitala mailove, poslala izveštaj i mailove kao odgovore, odnela kekse i kolačiće u znak pomirenja, vrlo je verovatno moj sebičluk izazvao manjak ljubavi kod devojčica od kojih sam uzela jedinu zabavu, jer sam ga sebično i predugo zadržala kod sebe. Zaspala sam oko ponoći uz TV, nisam ni čula Samiru kad je došla u sobu, samo sam je videla u krevetu kad sam se probudila prvi put tog jutra, oko 7.30h.

Dobro veče Evropo 28.09.2008.

            Jedva sam ustala u 8.30, obukla se i odslušala Aliciu Keys, krenula na doručak. Uporedo sa standardnim redosledom (dve činije muslija, sa bademima, suvim grožđem, ječmenim i ovsenim pahuljicama, zaslađenim medom i sušenim voćem, uz dodatak čokoladnih kuglica i Balans jogurt; šolja kapućina i tanjir pun voćne salate uz čašu soka od narandže) budila sam cimerku 20 minuta po mom silasku u restoran, pričala sa drugim učesnicima polusentimentalno – budući da polako u glave ulazi ideja o rastanku.

            Za današnji program je predviđeno predavanje (kom upravo prisustvujem), dalji pregovori o projektu, ulična akcija i plovidba brodom u okviru koje ćemo dobiti i sertifikate o učestvovanju na seminaru. Novac od karata su refundirali, dajući čak i više, kako bi pokrili troškove taxi prevoza.

            Poenta predavanja Nebojše Tasića je u upoznavanju norveških učesnika sa procesom nastanka Federacije i njenim raspadom, uzrocima i posledicama sedam različitih političkih sistema, koji su trenutni napori u procesima pomirenja balkanskih naroda, greškama koje su učinjene, razlikama koje su prisutne i dalje... Priznati greške i rešiti probleme mogu biti dobre preventivne mere za sprečavanje rata. Kritika EU od strane balkanskih zemalja i govoriti kako imamo dobre živote bez EU, predstavljaju luksuz za nas po mišljenju Tasića. Posebna problematika se javlja prilikom pokušaja pomirenja pojedinih nacija, priznanja grešaka i prepoznavanja napora za pomirenjem. Značaj pravde i rada sudova u pomenutom procesu... Neefikasnost rada sudova u smislu podeljene odgovornosti, budući da je izdržavanje kazne posebne oblasti funkcionisanja, zločinci se šalju u zatvore u sopstvenim zemljama i onda nestanu „na putu do zubara“...

            Uloga medija u procesu pomirenja: nagovešteno je kako zloupotrebljavaju moći nad informacijama i prikazuju pogrešnu sliku suda u Hagu. Sa druge strane, pomenuti su napori televizije B92 za što objektivnijim i racionalnijim radom... Sam susret učesnika medija je protumačen kao proces pomirenja i korak dalje u razvoju evropske budućnosti balkanskih zemalja. Izgradnja mreže, projekata i saradnje između sedam grupa učesnika sa Balkana u Norveške u pisanju projekta...

Tema budućeg projekta: Organisational Development

Rok za popunu aplikacionog formulara: do 15. oktobra

            Usledila je još jedna serija Coffe dialogue, sa temom Ekologije. Prva tema sa kojom sam se susrela bilo je pitanje direktnog uključivanja u očuvanje okruženja, zatim i načina na kojima možemo uštedeti novac... Pitanje o o posvećenju više pažnje ekologiji pre nego drugim (za područje Balkana – većim) problemima.

Napravljen je Facebook profil seminara: Škola ljudskih prava

            Ostatak dana je protekao u užurbanoj atmosferi. Sve naredne obaveze su skraćivane da bi se ispoštovao raspored: ručali smo što smo brže mogli, pripremili materijal (naduvali oko milion balona koliko su me ruke bolele), presvukli se u skladu sa prethodnim dogovorima, poneli liflete i postere, krenuli put Trga Nikole Pašića da naše ideje sprovedemo u delo... moja reakcija na uličnu akciju koju smo sproveli u delo je – iznenađenje! Imali smo veliku sreću pa se istovremeno održavao Sajam hortikulture koji je bio mnogobrojan pa smo imali za nas povoljnu reakciju posetilaca. Baloni su bukvalno planuli, privlačeći pažnju klinaca, zbog čega su roditelji bili zainteresovani da priđu... ono što je prijatno iznenadilo Norvežane, pa čak i nas je spremnost ljudi da stoje u kvazi redu ispred tzv. Ambasade koja je postavljala nemoguće uslove za dobijanje fake vize. Pored odgovora na apsurdna pitanja, svi pretendenti za vizu su morali umočiti ruku u fontanu, optrčati tri kruga oko „ambasade“, asve to za manje od četiri minute. Na kraju je samo jedna devojka i dobila vizu, gde su činovnici ambasade (Petter iz Norveške i Luka iz Hrvatske, u odelima) odobrili zbog lokal patriotizma (devojka je Lukina sunarodnica). Morali smo strpljivo sačekati da prođe protestna šetnja u znak pordške Radovana Karadžića i pobune protiv Haškog tribunala, da bi i sami krenuli prema našem hotelu. Tada smo se rastrčali, neki su otišli taxijem, drugi otišli taxijem, a mi šetali od stanice do stanice, dok se na kraju nismo potrpali u tramvaj 2 i stigli do Ruzveltove ulice. Skratili smo večeru na 20 minuta, da bi stigli spremiti se i krenuti na dogovorenu plovidbu brodom. Put smo prevalili podeljeni u pet vozila taxi službe, našavši se na parkingu hotela Jugoslavija, prošetali se Kejom i stigli do broda. Posedali, još se malo ispričali, čestitali jedni drugima na dodeljenim sertifikatima i onda se najblaže rečeno – raspištoljili. Organizacija je saopštila da nam plaćaju dva pića pa smo se svi opustili, do te mere da smo plovidbu završili na nogama plešući. Oko 22.30 smo pristali i krenuli dalje. Iako sam bila prisna i vesela sa svima, umor je presudio pa sam se pridružila devojkama koje su odlučile vratiti se u hotel (Tamara iz Crne Gore i Furtuna sa Kosova). Zaspala sam uz TV, pa me je Samira probudila oko 1h, a Tamara tražila uložak, slušala još malo „Utisak nedelje“, zaspala ponovo, dok me cimerka opet nije porbudila šuškanjem kesa u okviru pakovanja... ona se stigla spakovati i okupati, a ja sam bezbrižno spavala.

Evropo, laku noć 29.09.2008.

            Samira i ja smo požurile na doručak kako bi se stigle pozdraviti sa devojkama iz Crne Gore, budući da su imale voz u 10h. Olja iz Bjeljine je otputovala još sinoć oko 19h, a Dragana jutros u 8h. Od Norvežana sam se javila jedino Andreasu, samo zbog toga što je on došao u našu sobu. Emilija iz Makedonije i Luka iz Karlovca su planirali biti na stanici u podne, pa su se vijali po hodnicima hotela. Nestrpljiva da i sama krenem, po pozdravljanju sa devojkama iz Sarajeva, koje sam jedina našla u sobi, pokupila sam stvari i otišla na tramvaj. Birala sam između busa i voza, ali budući da je voz išao prekasno po mom ukusu, sela sam u bus i krenula put Novog Sada. Na stanici sam srela Crnogorke, koje su zakasnile na voz, pa su morale doplaćivati za kartu i ipak krenule autobusom.

            Utisci su naravno pozitivni, iskustvo je jedinstveno, a ljudi koje sam upoznala – sjajni. Nisam požalila ni jednom zbog boravka na seminaru i iskreno se nadam da će se naša saradnja nastaviti.

Doviđenja, Evropo!