Dan prvi - u zemlji čokolade i piva

Let između dva reda oblaka – nisam letela dugo, ali bar imam priliku. Drastično skraćeno vreme putovanja i osećaj da se to dešava nekom drugom, jer sam vrlo malo učestvovala u pripremama. Tek veče pre i to jutro, pre polaska, doveli su u mozak ideju da se kreće... malo nemira koji nisu dali snu da dođe na oči i stalno preispitivanje „da li sam sve spakovala“ prestali su tek kada smo krenuli. Tada je već bilo svejedno, idem sa onim što imam, pokušaću da odmorim u toku leta.

Par sekundi pre sletanja, primećeno je puno verskih objekata. Negde to budu iskorišćeni objekti za kulturni kontext, pa su već izgubili svoju primarnu funkciju, a negde su zaista crkvice, utočište neutešnim i verujućim... Osim dominantno katoličke religije, jeziuitski, franciskanski i drugi redovi, imali su značajnu ulogu u obrazovanju. Od početka sekularizacije države, sve manje građana i građanki Belgije odlazi u crkvu.[1]Kasnije u šetnji smo videli mnogo muslimanskog sveta, ali i dalje nijednu džamiju. Nešto sam i propustila, očigledno...

Impresionirala me dobra povezanost prevoza, jer smo od aerodroma do grada stigli prilično brzim i pristupačnim vozom. To su varijante „šta bi bilo kad bi bilo?“ da se i u Srbiji uvede tako nešto, ali su i objektivne okolnosti i brojni drugi uslovi (malo je reći) prepreka realizaciji ove ideje. U svakom slučaju, brzo smo stigli u hotel i odložili stvari. Dogovor pao, za sat vremena krećemo u istraživanje grada. Naoružani samo mapama sa recepcije hotela, uz osnovno poznavanje, krenuli smo u šetnju kako bi se nagradili upoznavanjem administrativnog centra Evropske unije.

Posle ručka sastavljenog od brze hrane, umor nas je savladao i nakon povratka u hotel, vratili smo se u sobe da nadoknadimo san i vratimo snagu potrošenu putem i šetnjom.

  

Večera je bila poluformalna, ispunjena razgovorima o tome ko je odakle došao, kako je putovao i koliko je umoran/umorna. Naravno da niko nije zapamtio bilo čije ime, osim nas koji smo se poznavali od ranije. Odmah posle večere sam se vratila u sobu, ipak je ovo moj godišnji odmor, prioritet je vraćanje snage. Ima nešto u tim pokrivačima hotelskog smeštaja, dovoljno tanki i lagani, a opet greju kao da sam pod dunjom od guščijeg perja, čega se još uvek živo sećam sa svih zimskih raspusta na selu...

---

[1]http://www.nederlandistika.fil.bg.ac.rs/udzbenik.php?jezik=sr&idcvor=208