Planovi za leto

Oni koji me znaju, znaju i da planiram, temeljno i detaljno. Oni koji me ne znaju, osim toga što mogu da im poručim – šteta, tek će da vide koliko uspešno umem da zakomplikujem svoj život. U jednom trenutku sam se zatekla kako planiram trenerske aktivnosti koje će se održati tek u februaru naredne godine. U redu, polako, sad malo da povučemo ručnu kočnicu i pokušamo analizirati sve...

Prvo, ne smem reći da je sve jedan tip aktivnosti. Drugo, nije sve na istoj ili čak ni približnoj lokaciji. Kako ne bih otkrivala sve detalje, pisaću o planovima preko leta (možda i malo dalje), kako bih približila brzinu kojom radi moj mozak u cilju ispunjavanja viška slobodnog vremena kojim trenutno raspolažem.

Godišnji odmor – prvi deo

Već ovaj vikend ima nekoliko aktivnosti. Pre svega, danas imam jedno druženje sa tviterašicama i tviterašima, a potom i odlazak na utakmicuameričkog fudbala. Najavljuju lepo vreme, osim toga kako ću provesti dan, veći mi je problem sa kim ću se sve videti.

Veče čuvam za tamburašei muziku, uz porodicu na Petrovaradinskoj tvrđavi... očekuje se izuzetno dobar i kvalitetan provod. Prvi put se „Tamburica fest“ održava u Novom Sadu, zapravo je to međunarodni program, dok je nacionalni – takmičarski, ostao u Deronjama. Uvek mi se išlo, ali klasika – nisam imala sa kim, čim i kako, pa su svi planovi ubrzo padali u vodu. Zvonka Bogdana slušam godinama, od Exita, preko dočeka Nove Godine u Novom Sadu i svake prilike na kojoj sam mogla uživati u stihovima i zvucima...     

Od ponedeljka sam na godišnjem, i to kakvom! Rani let za Brisel, pet dana boravka, dinamično okruženje, radna atmosfera, cela Jugoistočna Evropa je tu, uz dodatak Turske. O tome posebnom prilikom, isuviše mi je dragocen materijal da ga spajam sa ostalim događajima.

Leto, Exit, Novi Sad

Sigurna sam da ću dobar deo jula i avgusta provesti na Štrandu, to je praksa od prošle godine koju sigurno neću prekidati. Knjige, limunada, žamor dece i hlad, više mi ne treba. „Štrandovanje“ je nezaobilazni deo letnjih meseci. Sama ili u društvu, nebitno, uvek nađem zabavu. Sama se zanimam knjigom. U društvu obilazim kafiće, tražim(o) najudobniju ležaljku i proveravamo najinteresantnije skulpture u drvetu.

Nekoliko godina sam izbegavala Exit, posle nekoliko godina kada sam na Exitu svake noći bila od 18h do 6 ujutro. Obično sam kao studentkinja učestvovala u istraživanjima Filozofskog fakulteta, ili kao članica Omladine Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kancelarije u Novom Sadu pisala i realizovala projekte koji se odnose na omladinsku populaciju. Prošle godine sam ponovo bila, čak tri večeri, u šetnji provodila vreme sa poznatim licima, uživala u izboru izvođača. Poslednje veče sam premorena ostala u stanu, zaspala ranije i sutradan već bila na poslu. Mislim kako će se slična situacija desiti i ove godine, ako bude sve po planu...

Puno onih na privremenom radu i boravku se javilo da će tokom leta biti u Novom Sadu, što predstavlja opravdanu sumnju da će zahtevati uporno ispijanje kafa i osvežavajućih bezalkoholnih pića, obilazak omiljenih lokacija u gradu i evociranje uspomena. Dragoceni svaki za sebe, izazivaju tremu u meni, da li ću biti dobra domaćica i pouzdana sagovornica o dešavanjima u Gradu...

Godišnji odmor – drugi deo

Eh, kad bih počela detaljno o ovoj ideji, text bi trajao godinama. I trajao, trajao, trajao... Podeljen u dve radne nedelje, prvi deo drugog dela godišnjeg odmora će biti posvećen putovanju. Isprva je delovalo kao da ću kod drugarice na vikendicu, međutim – njeni roditelji su kuću izdali, a njen godišnji se utvrđuje dan za danom... Druga opcija je da se konačno dogovorim sa svojim najboljim drugom, da li idemo u Istru ili Grčku na more. Kraj jula (prvi deo godišnjeg je poslednja nedelja jula) je ubedljivo najskuplji i sumnjam da će pristati samo na nedelju dana, ali bar me ništa ne košta da probam i pitam (upravo mu šaljem poruku, možda i dobijem odgovor do kraja texta). I dalje opasno navijam za Istru, pošto mi je dragoceno iskustvo svaki put kad otputujem tamo, mentalitet ljudi je vrlo sličan našem, priroda prelepa, a vina fantastična, a njegova ideja idealnog letovanja je u Grčkoj (koja je btw u krizi, zbog čega se nada nižim cenama), ludom noćnom provodu i peščanim plažama... Imamo samo dobru volju, niti dovoljno novca, ni blage ideje kako bi otputovali, gde tačno, šta bi jeli i slično...

Treća opcija je otputovati kod muškog roditelja na selo, samoizolovati se od sveta i pokušati da u miru i tišini pročitam neko štivo. Tamo sam odrasla, svaki školski raspust provela, imala prve simpatije i najlepše uspomene. Ne nadam se simpatijama, samo miru i osećaju bezbrižnosti koji imam kad sam tamo. Oba roditelja su mi tamo, majka počiva, otac pokušava da dokaže samostalnost, gaji piliće i baštu. Još mrvica porodičnog života koja mi je preostala, meni ovako razmaženoj i (ne)zavisnoj... to je odmor, za dušu i oko, jer bašta i dvorište obiluje zelenilom koje je sadio još njegov otac... mi samo negujemo i cenimo sve što su za nas stvorili oni koji su tu bili pre...

Avgust – letnji kamp i kraj leta

Ovu izjavu povlačim onog trenutka, ako i kada leto počne da liči na prošlogodišnje. Prošle godine sam čak u septembru bila na gradskoj plaži, avgust i septembar su bili prevrući, posle kišnog jula. Nije da priželjkujem isti scenario, ali ne bih se bunila na tropske vrućine u septembru... mogućnost da što duže ostanem pored vode.

Par koraka unazad ili tačnije – prvog vikenda avgusta, učestvujem u organizaciji letnjeg kampa „LALE“. To je čedo koje smo stvorili pre tri godine i moram priznati na moje lično iznenađenje, još uvek traje, uz veliko interesovanje kako onih koji žele da učestvuju u organizaciji, tako i onih koji isti žele da pohađaju. Prednost ili mana, savladala sam sve očekivane rizike, uspela da predvidim sve neizvesne situacije i u fazi planiranja sada je potrebno svega jedan sastanak pre i jedan ceo dan posvećen štampanju i slaganju materijala. Drugi deo tima se bavi nabavkom i kupovinom svega potrebnog, a zajedno učestvujemo u transportu i organizaciji kampa, tako da se napor realizacije bukvalno ni ne oseti. Poenta jeste da zajedno radimo sve, insistiramo na tome da polaznice i polaznici u toku boravka vode računa o sebi i drugima, ali i okruženju. Sami izdaju jela, sami čiste za sobom i drugima (i u kuhinji, i u kupatilu), izbacuju smeće, uređuju prostor, organizuju svoje slobodno vreme... osim toga, radionice i predavanja smo organizovali u formi vršnjačke edukacije, zbog čega ne postoji velika razlika između predavača/predavačica, odnosno radioničara i radioničarki, sa onima koji su kao polaznice i polaznici došli da nauče nešto novo, ali i što je još važnije – upoznaju nove osobe koje imaju mišljenje slično njihovom, dele iste ili slične ideje i ideale... Uvek narastem još par centimetara posle svakog uspešno organizovanog kampa...

To je samo ono za šta znam, da će mi oduzeti dragoceno vreme preko leta, samo dok planiram i dok se ne desi. Za ono što još ne znam da će se dogoditi, ostajem otvorenog uma i jedva čekam!