Putopisi iz Dalmacije...

            Pokušaj sabiranja utisaka, održavanja uspomene živom kako bi se zadržala što duže. Neplanirano, drugim povodom, prilično haotično u početku, bilo je putovanje za Korčulu i posle u povratku, boravak u Dubrovniku. Onima koji znaju gde je i kakvo je ostrvo, želim samo osvežiti sećanje o lepotama i prednostima života na Korčuli. Korčulom se zove grad, ostrvo i ceo arhipelag koji broji 19 ostrva. Onima koji ne znaju i nisu bili, toplo preporučujem. Iskustvo je jedinstveno, a osećaj boravka na ostrvu, uživanje u benefitima vremena provedenog na obali mora je neprocenjivo.

Nekoliko puta ranije, pisala sam o mojim putovanjima u susedne zemlje i boravak na obali Hrvatskog mora, u Istri i slično. Ova prilika je bila izazvana stručnim usavršavanjem, ali je osim rada bilo prilike i da se uživa. Svako jutro sam plivala, osim prvog koje nas je dočekalo kišom i burom. Već oko 6,30 časova, ustajala bih i pre jutarnje kafe, odmah iz kreveta, navlačeći kupaći kostim, ulazila u vodu. Nije me mrzelo da plivam po pola sata svako jutro, umesto večernjeg trčanja koje u svakodnevnom životu primenjujem. Velika je prednost što je more u to doba dana mirno, voda prozirna, kao da poziva da se uđe u nju, Sunce još uvek ne sija tako jako, a nema ni gužve. Srazmera temperature vazduha i mora je bila savršena u svako doba dana, ujutro ili popodne.

Dane smo prilikom prve polovine boravka na ostrvu provodile uglavnom radno, što je i bio glavni motiv dolaska na mini odmor (kako sam sebi dozvolila da pomislim), dok su večeri bile isto tako živopisne da ostanu u sećanju.

U obilasku grada, imali smo stručnog vodiča koji nas je upoznao sa svim detaljima o gradu, njegovoj istoriji i karakteristikama. Znate li da se Korčula smatra navodnim rodnim mestom Marka Pola?

Prvo veče smo proveli uz obalu na terasi jednog od najpoznatijih restorana, dok smo drugo veče posetili i najstariji hotel na ostrvu „Korčula“,zidan  1912. godine.

Prilikom boravka, otvoren je prvi festival barokne muzike, kom smo prisustvovali, a pre toga smo svedočili tradicionalnom plesu „Moreška“ koji neguju stanovnici ovog ostrva. Iako nije autohtoni ples, igra se već 500 godina, predstavlja borbu crnog i belog kralja, Osmana i Mole, za ljubav devojke – bule.

Katedrala Svetog Marka je bila mesto održavanja ovog festivala, što je bilo posebno dragoceno, budući da volim slušati klasičnu muziku u akustičnim mestima, koji predstavljaju sastavni element ukupnog događaja. Ideja je sjajna, intimno mislim da će festival imati uspeha u narednom periodu i da će trajati još dugo.

 

Poslednja dva dana smo bile slobodne, ostalo je još jedno radno jutro, nakon kog sam vrlo brzo garderobu zamenila kupaćim kostimom, da bih celo prepodne provela naizmenično na plaži i u vodi.

 

 

 

 

 To isto popodne smo odlučile istražiti okolna ostrva, pa je odluka pala da se brodićem provozamo do Badije, na kojoj se nalazi samostan Franjevačkog reda iz 15. veka. Skakale smo na glavu sa pristana! To do ovog leta nisam dugo radila...

Poslednje veče smo koristile da upoznamo selo Žrnovo u okolini Korčule, udaljeno oko 4 kilometra od Korčule, pominjano još u ilirsko i rimsko doba. To je bilo veče kada su naši domaćini pripremili večeru namenjenu što detaljnijem upoznavanju i nešto neposrednijoj atmosferi učesnica konferencije.

To jutro sam po poslednji put prilikom boravka na ostrvu iskoristila priliku da uđem u vodu, pozdravim se sa morem, za ovo leto i celu godinu.

 

Iskustvo je upotpunjeno obilaskom Dubrovnika, sjajnog grada koji je svoju istoriju sačuvao unutar zidina. Kao središte Dubrovačko – neretvanske županije, grad je svoj jedan deo doveo pod zaštitu UNESCO 1979. godine.  Iako je trajalo svega dva sata, po mom ukusu prekratko, ipak smo uspele da obiđemo delove grada, pratimo njegove zidine i vidimo živost kojim grad funkcioniše u trenutku kada veliki brodovi istovare svoje putnike i zatrpaju uske ulice i Stradun.

Stvarno sam preterala (krajnje autokritički), posle nekoliko godina apstiniranja od plivanja u moru, ove sezone postignem čak dva puta plivati, potrošiti dve kreme za sunčanje, doživeti da čak dva puta gulim kožu sa leđa usled nepažnje prilikom sunčanja. Šalim se naravno, ali zaista ne mogu da poverujem u mogućnosti koje su mi pružene, kako bih uopšte uživala u čarima letovanja. Nesebična kakva jesam, svoje iskustvo želela da podelim sa svima koji imaju nameru da pročitaju ovo i pregledaju fotografije.