Da li zaista radim(o) sve kako treba da bi se sačuvalo fizičko zdravlje?

Pišeš o onome što ti se dešava u životu, za to služi blog. E, pa ja sam trenutno prehlađena i iskreno nemam pametnije teme od ovoga, pošto kao i svaki put, imam dileme. „Stručnjaci“ tvrde da se treba pridržavati nekoliko pravilakako bi se „zaštitio imuni sistem od eventualne prehlade...“ Osim faktora stresa, druge preventivne mere poštujem i primenjujem, pa mi nije jasno kako se pad imunog sistema odrazio na moje fizičko stanje u vidu prehlade, a ne recimo hroničnog umora, koji bih izlečila poštenim spavanjem.

 

Pravila:

Tečnost – Znate preporuke o poželjnoj količini vode koju treba svakodnevno da unosimo? Osim toga, sve namirnice imaju u sebi jednu dozu tečnosti (setite se voća i povrća, sireva, supa i ostalog čime se može uneti tečnost u organizam). Evo na primer ja, mogu prebrojati sve rituale koje imam za unos tečnosti u toku dana. Osim toga što pijem puno vode, pijem i dosta biljnih čajeva, različitih vrsta u različitim prilikama. Obično ih ne sladim, a kada naiđe želja za slatkim, stavim kašičicu meda (takođe se preporučuje u odbrani imunog sistema). Trudim se da kroz mlečne proizvode nadoknadim potrebe za drugim važnim sastojcima, ali jogurt i mleko svakako ubrajam u namirnice koje u sebi sadrže dovoljnu količinu tečnosti. Dakle, premašujem preko preporučenih 2 litre vode. Ipak, nije mi pomoglo u situaciji kojom je moj imuni sistem napadnut i ja sam se prehladila.

Vitamini – Lekari kažu „najviše vitamina i minerala se unosi kroz hranu, odnosno voće i povrće“. Ok, ne verujem jer je većina namirnica uvezena, dakle transportovana, dakle skladištena u fazi tehničke zrelosti, koja je zbog vremena puta do maloprodajnih objekata verovatno iščezla, jer većina vitamina ne trpi oštre vremenske uslove (toplo – kod kuvanja, hladno – u hladnjačama, vreme dopremanja, vlagu – vitamini onda „iscure“ u vodu ili sok u kom se voće/povrće nalazi). Čak i da stigne najveća količina vrednih namirnica, u toku termičke obrade nestanu. Iako jedem puno voća i povrća, veći deo dana provodim van kuće, jedem gotovu hranu, a kuvari u restoranima ili pekari gde uzimam ručak, obično ne vode računa o tome koliko vitamina ili minerala ima u proizvodima koje prodaju.

Manjak vitamina i minerala pokušavam nadomestiti upotrebom šumećih tableta sa multivitaminima. Sigurna sam da ih pijem skoro pet godina, ako ne i duže. Ne pratim, nemam evidenciju. Uz sve napomene koliko procenata dnevnih potreba za određenim vitaminima i mineralima zadovoljavaju, mišljenje „stručnjaka“ je ipak takvo da ih ne preporučuju, da su to hemijski sintetizovani vitamini, sve što organizam ne primi on izbacuje, u pitanju su i veštački zaslađivači štetni za druge stvari, o kojima takođe vodim računa... Znam da nije najbolji izbor, ali drugog nemam. A uz to, dodaje izvesnu količinu tečnosti koju unosim u organizam, kako je ranije pomenuto.

Ishrana – mislim da bih o ovome mogla poseban tekst pisati (mislim i da hoću, nekom drugom prilikom), ali vrlo mi je bitno da pojasnim kako pokušavam načinom ishrane voditi zdrav život i koliko ima paradoksa u onome „hrani se zdravo“ da bi bio bolesniji, a ne zdraviji? Dakle, moja ishrana se bazira na piletini i ribi, što se mesa tiče. Druga, teža jela ne stižem da spremim, a retke su prilike kada obroke kuvaju moj otac (kada dođe u posetu) ili mlađa sestra (kada odem u posetu). Mala, brza, hranljiva jela, da zadovolje trenutnu glad, da ne ostaju predugo u frižideru, jer bi se mogla ohladiti. Jela koja će biti jednako privlačna tek što ih spremim i nakon što neko vreme odstoje.

Od peciva jedem uglavnom integralne hlebove, sa semenkama, od ražanog brašna i slično... primetila sam koliko su semenke i drugi izvori vlakana postali sastavni deo moje ishrane (sve proizvode od kukuruza: kokice, kačamak, kuvani kukuruz, suvo pečeni kukuruz, ali i bele semenke – mogla bih jesti svaki dan).

Jednom prilikom je otac bacio tek načeto pakovanje integralnog pirinča, misleći da je pokvaren... Nije primetio da je pirinač imao celo zrno i opnu.. J

Sve ima vrlo malo masti, jer nijednu od belih smrti ne koristim: so, šećer, mast i belo brašno. Ok, jedem kad mi drugi spreme i ponude ili ako ne znam da toga ima u određenom jelu. Nisam isključiva, ali ako ne moram, ne spremam.

Mlečne proizvode pijem sa vrlo malo mlečnih masti (najmasnija je pavlaka, koju i dalje jedem...), od slatkiša jedem uglavnom ono od integralnih žitarica, zaslađeno medom (čak se i ponavljam) ali uglavnom voće. Opet, pojedem tortu ili kolač, ali je količina na nivou statističke greške u odnosu na moj svakodnevni unos slatkog.

Sve to je uzrokovano zdravstvenim problemima koje sam imala pre par godina, kada je lekar (i sveprisutni, sveznajući, najpametniji Internet) preporučio i modifikovanje načina ishrane, kako bi se šteta sanirala što pre. Jednom kad sam počela, više nisam prestajala, tražila samo ono što mi prija i kombinovala hranu koja može da pomogne zdravijem načinu života.

 

Lekar – sve lekarske ordinacije posećujem prilično redovno. Ne smatram se osobom koja bi mogla da boluje od hipohondrije, ali mogu sebi (vremenski i finansijski) da obezbedim termine u ordinacijama lekara opšte prakse i određenim specijalističkim ordinacijama koje smatram izuzetno važnim (ginekolog, zubar...) i koji su mi u poslednje vreme trebali kontinuirano. Još u toku studija, postizala sam obavljati redovne sistematske preglede. Nakon toga, imala sam i lekarske preglede posle kojih sam dobila izveštaj lekara o opštem psihofizičkom stanju, potrebno u slučaju da počnem raditi u prosveti.

Od trenutka kako sam se zaposlila, išla sam jednom na godišnji sistematski pregled i jednom početkom prošle godine (2011.) sam bila toliko bolesna da sam čak dobila i terapiju antibioticima, zbog čega sam bila redovna u čekaonici ispred ordinacije lekarke opšte prakse, u Domu zdravlja.

Ne idem kod lekara kada se desi prehlada kao što je ova, pre poštujem neka stara pravilai savete drugih.

 

Lekovi – Zbog situacije koju sam imala sa antibioticima početkom prošle godine, što je izazvalo velike probleme tokom ostatka godine, a sanirano je sve do danas, potpuno sam prestala piti antibiotike. Ne pijem ništa protiv glavoblje, mora izuzetno jako da me boli da bih uzela nešto. Čak ni ne tražim terapije, jer nisam sigurna kako će organizam odreagovati, pa onda iz straha od posledica jedne vrste, stvaram posledice druge vrste na svom organizmu. Poštujem pravila i preporuke lekara, trudim se da se utoplim, da pijem što više tečnosti (ne znam kako uopšte više može?!), pojačam unos vitamina i minerala (koji se ionako neće zadržati u mom organizmu) i mirujem (onoliko koliko mi obaveze i posao kojim plaćam račune i između ostalog kupujem sve namirnice) dozvoljavaju.

 

Pripisaću prehladu stresu i ludom noćnom provodu preko vikenda, jer nije istina da sam neodgovorna prema svom telu i da se ne čuvam!!!