PLESOM PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA...

Čitam naslove ovih dana, povezujem teme, gradim priču u glavi. Kako je moguće da nasilje nad ženama postaje naša svakodnevica, uz kratki komentar „strašno“ i brzi zaborav. Verujem, postoje i veći problemi, pitanja egzistencije, nezaposlenosti, kredita i dugova, a „to što je muž/momak/makro tuče, je samo njen problem“... E pa nije!

Nekako mi se čini da to nasilje počinje u samim ženama, ako su kao devojčice ili devojke žrtve vršnjačkog nasilja, sa umanjenom količinom samopouzdanja, nesvesne svojih vrednosti i kvaliteta. Prvi takav tekstkoji sam pročitala, ticao se saveta zaposlenih iz škole devojčici koja je žrtva vršnjačkog nasilja: treba da ide na plastičnu operaciju smanjenja grudi, kako bi izbegla dalje prozivke i vređanje?! 
Čak i da mi neko prigovori kako je Amerika daleko, drugi vrednosni sistem prisutan, pogledajmo malo u „naše dvorište“: U Valjevuje devojčici stalo srce zbog prozivki na društvenoj mreži „Facebook“?! Koja su sistemska rešenja da se ovi problemi reše, da li postoje dovoljne reči utehe psihologa u izgradnji bolje slike o sebi, kada najbliže okruženje usađuje strah i urušava pozitivno mišljenje o sebi?

Žene odrastu kao „slabiji pol“, vaspitavane da treba da slušaju druge i brinu za njih. Kada rade, zarađuju manje od muškaraca, vrlo retko su na rukovodećim mestima, uslovljavaju se ili ucenjuju da ne planiraju porodicu ili bivaju preskočene u napredovanju, odnosno otpuštene u slučaju trudnoće. U partnerskim odnosima, umesto da budu zaštićene, postanu predmet merenja snage svojih partnera: zbog snage ljubavi ili ljubomore, zbog stresa na poslu ponekad postanu onaj džak na kom se muški partneri istresaju, nalazeći se u bezizlaznoj situaciji, osuđene da ostanu u takvoj zajednici, da li zbog finansijske zavisnosti od muškarca, sramote prilikom povratka u roditeljsku kuću ili iz straha za sopstvenu decu. 
Policija reaguje na osnovu prijave, ili po službenoj dužnosti, socijalne službe nude privremena rešenja, ali se dobar deo vrati partnerima, jer nemaju gde. Verovatno nesvesna koliko utiče na formiranje mišljenja kod drugih, kao i svesti o ovim temama u javnosti, Mirjana Mimica je pisala sjajne tekstove. Čitam ih u dahu i dugo posle, razmišljam o napisanom...  

Drugi veliki problem i značajno pitanje je žensko zdravlje. Poslednji tekst je objavljena izjavaPokrajinske sekretarke za zdravstvo Vesne Kopitović o procentu obolelih žena od karcinoma grlića materice i neophodnosti redovne kontrole kao meri preventive u borbi protiv oboljenja koji je na petom mestu po smrtnosti, dok Srbija prednjači u Evropi po broju obolelih žena od raka grlića materice. 
Godišnje se postavi 1400 dijagnoza, a umre 500 žena od raka grlića materice, prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda. Veliki “neprijatelj” ženskog zdravlja je rak dojke, zbog čega je tokom 2012. godine pokrenuta kampanja “Moje dojke su ok”, sa ciljem podizanja svesti i isticanja važnosti redovnih pregleda i kontrola grudi, kao mere prevencije raka dojke.

Izvor fotografije: elle.rs

Rak dojke je apsolutni pobednik zloćudnim tumorima kod žena. Uzroci i simptomi su manje više poznati, po mom skromnom mišljenju, možda je bolje da budu što više poznati, jer se lakše može dopreti do svesti o merama preventive. Redovna samokontrola i pregledi moraju biti imperativ ženama, a pomoć fondacija i institucija koji te postupke olakšavaju je dobrodošla.

Protiv ovih “neprijatelja” žena i ženskog zdravlja organizuju se manifestacije, započinju i realizuju kampanje čiji je prvenstveni cilj podizanje nivoa svesti o problemima koji postoje, ali su dugoročni i ne možemo se njima baviti jednom, pa zaboraviti. Poslednja takva kampanja je planirana za 14. februar, kada se organizuje “One billion rising”, manifestacija kojom globalnim štrajkom zahteva prestanak nasilja nad ženama, na Trgu Republike u 14 časova:

“Jedna od tri žene na planeti će biti silovana ili pretučena u njenom životu.

Jedna milijarda žena koje preživljavaju nasilje je zločin.

Jedna milijarda žena koje plešu je revolucija!”

Organizaciju u Srbiji vode i Centar E8 i Centar modernih veština. Ovo je dovoljan dokaz da volja za rešavanjem problema postoji. Nadam se da će svest o problemima koji traju dostići željeni nivo i biti početak promena. Tekst je potpuno subjektivan, bez namere za reklamom ili promocijom bilo kog sajta koji se nalaze u linkovima. Problem, postoji, ovo je trenutno način kojim pokušavam pomoći u njegovom rešavanju…