Koji je to "efikasniji" institucionalni mehanizam od Uprave za rodnu ravnopravnost?!

Danima razmišljam o temi ukidanja Uprave za rodnu ravnopravnost, šta sve gubimo ovom situacijom?

-„vladajuća većina pokazala da ne zna ili ne razume tešku poziciju žena na tržištu rada i značajno urušavanje pozicije žena u društvu;

- još više zabrinjava ukidanje ili umanjenje nekih mera podrške, pa je tako u Beogradu nadoknada nezaposlenim majkama kod rođenja prvog deteta smanjena sa 50 na 20 hiljada dinara“;

- prošle godine ubijene su 43 žene, a smanjenje nasilja u porodici nije imenovano kao prioritet Vlade.

- Diskriminacija žena na tržištu rada je jasno vidljiva, a učešće žena u lokalnoj vlasti značajno je smanjeno nakon poslednjih izbora 2012. godine.“[1]

            Da postoji namera ukidanja Uprave za rodnu ravnopravnost saznala sam čitajući status Gordane Čomić u nameri da na Zakon o ministarstvima uloži amandman o potrebi zadržavanja Uprave, bez promene statusa u „kancelariju“. Osoba čiji rad i stavove cenim, svojim postupcima dokazuje iskreno zalaganje za temu osnaživanja žena i rodnu ravnopravnost, zbog čega mi je bilo jasno koliko je situacija alarmantna.

            Usledio je blog Miloša Đajića „Nova Vlada smanjuje prava ženama“, istog koji je učestvovao u stvaranju pritiska javnosti da se usvoji amandman na Zakon o izboru narodnih poslanika o najmanje 30% manje zastupljenog pola na izbornim listama. Nakon toga sam počela da tražim i čitam reakcije, komentare, negodovanja, diskusije i obrazloženja.

            Uprava je osnovana 2007. godine, nakon višegodišnjeg zalaganja aktivista i aktivistkinja u oblasti rodne ravnopravnosti, pre svega kao Sektor za rodnu ravnopravnost, a od 2008. godine kao Uprava za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu rada i socijalne politike[2].

            Rezultat glasanja, kojom je vladajuća većina u Narodnoj Skupštini Republike Srbije ukinula Upravu za rodnu ravnopravnost (naravno, ne prihvatajući amandman Gordane Čomić) pokazao je da ne postoji razumevanje za teme ljudskih prava, kao ni ženskih prava i da se ne poštuju zalaganja stručnih osoba koje su radile u ovoj Upravi.

            Između ostalog, u raspravi o Zakonu o ministarstvima, navedeno je bavljenje temom rodne ravnopravnosti u narednom periodu: „Na mnogo efikasniji, profesionalniji i ekonomičniji način biće postavljeno u novoj organizacionoj strukturi koja će omogućiti pre svega kontakt sa svima relevantnim i državnim i društvenim organima i organizacijama, a koje se bave i rodnom ravnopravnošću i nediskriminacijom.„

            Imajući to u vidu, nevladin sektor je nastavio borbu za očuvanje mehanizama rodne ravnopravnosti, upravo zbog značaja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, prema izveštaju koji je podnela poslanica Marija Cornelissen Evropskom parlamentu 2012. godine: „Uprava za rodnu ravnopravnost predstavlja jedini nacionalni mehanizam pri izvršnoj vlasti, koji ima operativnu ulogu. Za njeno uspostavljanje bila je potrebna duga borba i kreiranje političke volje. Važno je zadržati institucionalne mehanizme i obezbediti im kontinuitet. Ukidanje Uprave za rodnu ravnopravnost predstavljalo bi korak unazad u izgradnji institucionalnog okvira i otežalo nastavak delovanja u ovoj oblasti, imajući vidu započete procese (kao što je priprema izmene Zakona o ravnopravnosti polova, usaglašavanje propisa u poglavljima 23 i 24, priprema izrade nove Nacionalne strategije, sprovođenje Nacionalnog akcionog plana).“

            Organizacije kao što su Centar za podršku ženama, Centar modernih veština, Beogradski fond za političku izuzetnost, uz zalaganje pojedinaca i pojedinki čiji rad u oblasti rodne ravnopravnosti izuzetno cenim, već su podržali inicijativu da se ostvari obećanje izneto u raspravi republičkog parlamenta, o pokretanju novog nacionalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost, koji će biti efikasniji pri vrhu izvršne vlasti.

            Ovaj blog post je moj način podrške inicijativi civilnog sektora uz preporuku da se što više nas priključi slanjem svoje saglasnosti na email adresu: officewla@gmail.com

Tekst inicijative prenet je u celosti:

29. april 2014.

           

Reakcija povodom ukidanja Uprave za rodnu ravnopravnost

POZIV VLADAJUĆOJ VEĆINI DA ISPUNI OBEĆANJE DATO U PARLAMENTU I INICIRA FORMIRANJE EFIKASNOG INSTITUCIONALNOG MEHANIZMA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST

Organizacije civilnog društva, pojedinci i pojedinke koje se bave ženskim ljudskim pravima i unapređenjem rodne ravnopravnosti protestuju zbog ukidanja Uprave za rodnu ravnopravnost i propuštene prilike da se Zakonom o Vladi formira novo, efikasnije telo, kako je obećano u skupštinskoj raspravi.

Uprava za rodnu ravnopravnost je bila organ u sastavu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, od 2008. godine, sa zadatkom da se bavi analizom stanja i unapređenjem položaja žena. Uprava za rodnu ravnopravnost je imala značajnu ulogu u praćenju primene Zakona o ravnopravnosti polova, sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv rodnog i seksualno zasnovanog nasilja i Nacionalne strategije za unapređenje rodne ravnopravnosti i položaja žena. Uprava je bila jedino Vladino telo koje se bavilo ovim poslovima. Podsećamo da je formiranje mehanizama za rodnu ravnopravnost, na svim, a posebno na najvišem nivou, obaveza koju je naša zemlja preuzela ratifikacijom međunarodnih dokumenata.

Novim Zakonom o ministarstvima Uprava za rodnu ravnopravnost je ugašena, a da novo institucionalno rešenje za pitanja rodne ravnopravnosti nije predviđeno, iako je to bilo najavljeno od strane poslanika vladajuće većine. Ovom prilikom je istaknuto da će nova Vlada pitanja rodne ravnopravnosti rešavati na višem nivou, kao ekonomsko i razvojno, a ne socijalno pitanje i s tim u skladu formirati novo, efikasnije telo pri samom vrhu izvršne vlasti. Međunarodni zahtevi takođe idu u pravcu formiranja efikasnijih mehanizama, sa većim budžetom i većim brojem zaposlenih.

Zabrinjavajuće je da je prilikom gašenja Uprave ocenjeno da rodna ravnopravnost u ovom trenutku nije prioritetimajući u vidu pre svega tešku ekonomsku situaciju, čime je vladajuća većina pokazala da ne zna ili ne razume tešku poziciju žena na tržištu rada i značajno urušavanje pozicije žena u društvu; još više zabrinjava ukidanje ili umanjenje nekih mera podrške, pa je tako u Beogradu nadoknada nezaposlenim majkama kod rođenja prvog deteta smanjena sa 50 na 20 hiljada dinara; prošle godine ubijene su 43 žene, a smanjenje nasilja u porodici nije imenovano kao prioritet Vlade. Diskriminacija žena na tržištu rada je jasno vidljiva, a učešće žena u lokalnoj vlasti značajno je smanjeno nakon poslednjih izbora 2012. godine. Reforme u državi i društvu, razvojne politike i prakse nije moguće sprovesti bez rodne ravnopravnosti i to mora biti deo politike nove Vlade.

Smatramo da je za Srbiju ključno da ostvari kontinuitet u oblasti razvoja politika jednakih mogućnosti, kao i da nastavi veoma važne započete procese. To je posebno značajno za proces pridruživanja Evropskoj Uniji, sprovođenje nacionalnih strateških dokumenata i  izveštavanje Komitetu UN za eliminaciju svih oblika diskriminacije nad ženama. Ipak, najvažnije je da je ovakvo telo potrebno zbog praćenja i poboljšanja položaja žena u Srbiji.

Tražimo od Vlade Republike Srbije i vladajuće većine da u najkraćem roku pokrenu osnivanje novog nacionalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost i da u debatu o položaju, nadležnostima i odgovornosti ovog tela uključe ženske organizacije i zainteresovanu javnost.

*****

Organizacije koje su do sada podržale zahtev: Centar modernih veština, Centar za podrškuženama i Beogradski fond za političku izuzetnost.

Takođe, inicijativu podržavaju i istaknute aktivistkinje zaženska prava: Aleksandra Vladisavljević, Višnja Baćanović, Sofija Mandić, Lidija Prokić, Maja Ciganović, Sanja Nikolin, Ana Popovicki i Biljana Maletin Uljarević.

---

[1] Iz teksta „Reakcija povodom ukidanja Uprave za rodnu ravnopravnost“ od 29. aprila 2014. godine

[2] http://www.gendernet.rs/rrpage.php?chapter=38