Još se dugo neće čuti: "Bravo za mame!"

Foto: iz privatne arhive

Kada sam se uključila u kampanju „Pravo za mame“, Luka je imao tri meseca, a ja sam na televiziji najavljivala inicijativu za izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je u jednom svom članu regulisao isplatu porodiljskih naknada, odnosno isključivanje poslodavca i direktne isplate od strane države. Kampanja se sastojala u tome što su buduće i sadašnje mame, trudnice i porodilje tražile podršku poslanica i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, da glasaju za izmenu Zakona, nakon što nadležno Ministarstvo i Vlada predlože... organizatorke kampanje iz tri udruženja su razgovarale sa tadašnjim ministrima za rad i finansije...

                Danas Luka ima 26 meseci (slovima: dvadesetšest), u međuvremenu sam ostala drugi put trudna, porodila se, čekala tri plate koje mi je poslodavac dugovao, iz administrativnih razloga i izostankom izmene Zakona, a Viktor ima već dva i po meseca. Izmena Zakona se najavljuje, i to kako. Uz ovaj naš skromni doprinos koji smo shvatile kao pobedu i podršku porodiljama, dostojanstveno poštovanje žena koje su rodile i treba da brinu o svojim bebama, a odnos prema njima je ponižavajući. Sve ostaje na obećanjima i uveravanjima da će izmene Zakona biti, dok ne dođe sledeći ciklus izbora.

                Ipak, uz mali trijumf kampanje „Pravo za mame“, Nacrt izmena Zakona je pripremilo Ministarstvo, uz učešće drugih udruženja. Zbog toga što sam videla u tekstu Nacrta, ostao mi je gorak ukus i dilema da li se uopšte treba boriti za bilo kakvu izmenu ovog Zakona, ako na jednu – dve pozitivne, idu 22 (dvadeset i dve) negativne stvari. Svako ko me poznaje, zna koliko vodim računa o pravdi i pravednosti, zbog čega mi je teško slaviti pobedu, kad sve drugo smanjuje jednom dostignuta i garantovana prava. Osećam se prilično poraženo, jer jedna mala pobeda ne može pobediti osećaj da slika u celini ne valja.

                Pošto su se ovom temom više bavili mediji i pojedinci, odnosno pojedinke, više nego nadležne institucije i laičkim tumačenjem onoga što sam pročitala u Nacrtu izmena Zakona, budući da nisam pravnica, shvatila sam nekoliko stvari:

-          Ako bude usvojen, Zakon počinje da važi od 1. februara, ali se novi način isplate naknada porodiljama odlaže do 1. jula 2016. godine, zbog formiranja Registra koje će voditi Republički fond za zdravstveno osiguranje.

-          Visina naknade će biti pravljena na osnovu proseka 18 meseci zarade, pre odlaska na porodiljsko. Što značajno umanjuje primanja, posebno onima koje nemaju ovaj period u kontinuitetu, pa im se računa prosek plate na republičkom nivou, što predstavlja ispodprosečna primanja, podeljena sa ovim brojem meseci.

-          Retko pozitivna stvar je što će pravo na nadoknadu porodiljskog odsustva imati nositeljke poljoprivrednih gazdinstava i žene koje su radile na privremenim i povremenim poslovima. Ovih prvih ima zanemarljivo malo, ali je promena Zakona za njih vrlo značajna.

-          Osim što je smanjen iznos roditeljskog dodatka, vremenski period je prepolovljen, pa će isplata novca biti obavljena u 12 umesto dosadašnjih 24 meseca.

-          Majke četvrtog deteta, dobijaju jednokratnu pomoć kao i prvorotke. Dečiji dodatak se isplaćuje do četvrtog deteta, posle toga ništa?! Pri tom, Zakonom propisano da deca moraju da se školuju da bi dobijala dečiji dodatak. Kao svojevremeno primaoci socijalne pomoći, koji za istu treba da rade.... Samo ovaj predlog u nacrtu Zakona žestoko diskriminiše marginalizovane društvene grupe, uslovljavajući društveno poželjno ponašanje, kako bi se došlo do bilo kakve materijalne pomoći, nakon što nas svuku i izuju, mehanizmima „fali ti jedan papir“ administracije, kako bi dokazali potrebu za pomoći.

-          Preduzetnice za treće i svako naredno dete dobijaju samo godinu dana porodiljskog bolovanja.

-          Iako dečiji dodatak ostaje sličan dosadašnjim iznosima, promena se odnosi na to da ga neće imati deca u hraniteljskim porodicama, budući da ona ostvaruju novčanu pomoć na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti.

            Možda je tumačenje Nacrta nestručno i subjektivno, ali je prilično providno koliko država želi da se zaštiti od navodnih zloupotreba takozvanih „porodiljske“ i „trudničke“ mafije, pod izgovorom „Zakona koji ne predstavlja samo opredeljenje države u oblasti socijalne politike“ već kao „važan instrument populacione politike“ uključujući potrebe društva.

                Podsetiću da, osim ovih nekoliko sitnica, ima i tema koje možda ne pokriva predlog izmenjenog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a značajno je za planiranje i podizanje porodice u Srbiji:

                a) Kasne isplate trudnicama na bolovanju (35% koje je na sebe preuzeo Republički fond za zdravstveno osiguranje)

                b) Tek od skoro je prestao da se naplaćuje „solidarni porez“ porodiljama i trudnicama, koje su dobijale nekoliko zaostalih plata odjednom i time prelazile granicu od 60000, odnosno 100 000 dinara.

                c) Država nije sposobna da obezbedi dovoljnu količinu vakcina, ne raspiše tender i ne nabavi prvu zaštitu za bebe...

                d) Grad od pola miliona stanovnika nema dovoljno mesta za svu decu, čiji roditelji podnesu dokumentaciju za upis u vrtiće. Svake godine bude primljena jedva trećina od svih podnetih prijava, a ostali se snalaze kako znaju i umeju... Za ceo grad postoji svega jedna jaslena grupa do maksimalno 30 dece, a majke treba da se vrate na posao posle 11 meseci... Rešenje o subvencionisanom boravku u vrtićima dođe prilično kasno, kad školska godina uveliko počne, a računi se ne refundiraju retroaktivno...

                e) Roditelji u nekim gradovima plaćaju vrtić više od zakonskog minimuma, ali kada saznaju tu informaciju, nemaju mogućnost refundacije sredstava. Odnosno imaju, ako imaju par godina života viška i debele živce, da novac vrate sudskim putem...

                I ovde ću stati, jer ću ili morati da delim tekst na nekoliko delova, ukoliko nastavim da pišem, ili ću potpuno zastraniti i otići dublje u probleme i ne pronalaženje rešenja... Zaključak je da je dovoljno teško planirati porodicu, čak na nivou čuda, sve i da nema posebnih zdravstvenih problema u trudnoći, posle porođaja, posebne nege majke i deteta... Država iako govori o svojim mehanizmima „populacione politike“, zapravo ponižava i obeshrabruje roditelje i one koji to planiraju da postanu.

                Poslednji neka ugasi svetlo.

Na ovu temu pisali:

Centar za mame

Bebac

Kurir

Roditelj

B92