Ne zapostaviti bezbednost žena u kolektivnim centrima i porodičnom nasilju

Iako su prioriteti nametnuti proglašenjem vanrednog stanja pre skoro mesec dana i preduzete su mere, koje su u međuvremenu pooštrene, ostaje nejasno kako se državne institucije i organi suočavaju sa otvorenim pitanjima kao što je ugrožena bezbednost građana i građanki.

Prošle nedelje je u javnost pušten apel grupe „Novinarke protiv nasilja“ koja je postavila pitanje o nizu propusta u privremenoj bolnici, u koju je pretvorena hala Beogradskog sajma zbog navoda o kršenju bolničkog reda i unošenja alkohola. Grupa je naglasila da u slučajevima kolektivnog smeštaja i izolacije, može doći do većeg ugrožavanja bezbednosti žena, budući da može doći do neprimerenih komentara, neželjenih kontakata, čak i seksualnog uznemiravanja.

Izvor: Pixabay

Svetski mediji prenose studije i naučna istraživanja koja ukazuju na štetu po pitanje ekonomije, radna prava i druge slobode kod određenih društvenih grupa. Velika većina zaposlenih na svetskom nivou, u oblasti nege, socijalne zaštite i zdravstva su žene, koje čine 70% radne snage (u SAD oko 78%, u Kini čak do 90%), ali su najpodložnije negativnim efektima krize, kada je u pitanju razlika u primanjima i posledice masovnog otpuštanja koje sa sobom nose ekonomski gubici.
Vanredno stanje i mere policijskog časa, dodatno su ugrozile žrtve porodičnog i partnerska nasilja, budući da ne postoji mogućnost sklanjanja od nasilnika, ne postoji institucionalna podrška Centara za socijalni rad, budući da je onemogućena komunikacija. Nevladine organizacije koje se bave pružanjem podrške žrtvama nasilja, uputile su apel medijima da ne podstiču ove oblike nasilja, ne pridajući na značaju senzacionalističkim izveštavanjem i naslovima. Žene iz marginalizovanih društvenih grupa, dodatno su ugrožene nemogućnošću postizanja higijenskih mera i poštovanjem preventivnih mera na sprečavanju širenja infekcije izazvane virusom Covid 19.
Iako su članovi Kriznog štaba najviše upozoravali na mogućnost prodora virusa u gerontološke centre, izostankom reakcije resornog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, desilo se upravo to. Štaviše, posledice su daleko tragičnije po neke od korisnika usluga centara u Nišu i Smederevu, tako da lišavanje slobode direktora prvog i zatvaranje drugog centra, neće mnogo pomoći porodicama preminulih. Iz nadležnosti ministra Đorđevića je tema zbrinjavanja dece roditelja obolelih od virusa korone, koje je rešeno ad hoc tek nakon pritiska javnosti kroz medije. Ministarstvo nije ponudilo nikakav odgovor na masovna otpuštanja zaposlenih, niti poslalo bilo kakvu preporuku poslodavcima za zaposlene koji vrše samostalno roditeljsko pravo. Vrtići i škole su zatvoreni, bake i deke stariji od 65 godina su izolovani bez mogućnosti da čuvaju unuke, a roditelji ostavljaju maloletnu decu kako bi ispunili svoje radne obaveze, uz pretnju otpuštanja.
Zbog svega napred navedenog, pitanje bezbednosti u najširem smislu, mora biti regulisano od strane nadležnog ministarstva i odgovornih institucija!

Tekst objavljen na lsv.rs