Da li žene u krizi donose dobre ili loše odluke?

Način reagovanja na izazove koje sa sobom unosi krizna situacija, dovela je do prikazivanja sposobnosti pojedinki/-aca na najbolji i/ili najgori način. Veoma je teško balansirati između straha za sopstveno i zdravlje članova porodice, sa jedne, i sunarodnika, sa druge strane, posebno ako ste javna ličnost ili lider države. Kako su se liderke širom sveta suočavale sa problemima u kriznim situacijama, saznaćete u daljem tekstu.

Žene su bile na prvim linijama odbrane kada je u pitanju zdravstvo i nega, a podnosile veću žrtvu u finansijskom smislu, kada je u pitanju tržište rada, posebno u uslužnim delatnostima (frizerski i kozmetički saloni, restorani, vrtići itd).

Zbog specifičnog pristupa koji nosi, pre svega, visok stepen razumevanja prema svim ustupcima koje žene prave, liderke su uspele da odgovore na krizne situacije uz izuzetno pokazivanje empatije i brige za druge.

U medije su dospele aktivnosti država na čijem su čelu, u ulozi predsednice i premijerke - žene, čije su sposobnosti empatije i brige (kao i aktivnosti, i mere proizašle iz njih) delovale kao da dolaze iz paralelnog univerzuma. Jer, veći je procenat prikazanih nastupa u medijima sa ciljem učvršćivanja autoritarne vladavine predsednika i premijera, kao što je u Brazilu, Rusiji ili Turskoj, čime se okrivljuju drugi, kontroliše pravosuđe, osuđuju novinari da pogrešno interpretiraju i/ili pristrasno prenose vesti.

Primeri odgovora liderki na krizne situacije

Profesorka Dženifer Kurtin, direktorka Instituta za javne politike Univerziteta u Oaklandu (Novi Zeland), u svom gostovanju za Deutsche Welle ukazuje da nije tema to da li su žene bolji lideri, već da su dobile pažnju javnosti, te da je specifični pristup rešavanju krizne situacije, koji odlikuju empatija i briga prema građanima i građankama, dao rezultate i doveo do uspešnog sputavanja zaraze izazvane COVID-19.

Od svega 16 liderki na globalnom nivou, više od polovine je donelo odluke koje su rezultirale niskom stopom obolevanja i time uslovljenim malim brojem preminulih. Zajedničko svima je što su odluke i mere saopštavane mirnim glasom, kao u slučaju nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je zamolila sugrađane da poštuju preporuke, jer je očekivano da od virusa oboli oko 70% stanovništva.

Može se navesti primer kako otvorenom komunikacijom sa medijima i građanima putem društvenih mreža, možete postići jednako uspešne rezultate suzbijanja zaraze, tako da procenat obolevanja bude oko 0,4% pozitivnih slučajeva, kako je 20. aprila 2020. godine navela premijerka Novog Zelanda Hacinda Ardern (Jacinda Ardern).

Ocenjen kao „najbolji odgovor na epidemiju” je postupak predsednice Tajvana Caj Inven (Tsai Ing - Wen), koja je donela 124 mere, sa rezultatom od ukupno šest (brojevima 6) smrtnih slučajeva (da podsetimo, Tajvan je država u istočnoj Aziji, sa 23,7 miliona stanovnika). Tajvan, krajem aprila, šalje Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama 10 miliona maski.

Stvaranje uslova i mogućnosti za široko testiranje sprovedeno je na Islandu, pod vođstvom premijerke Katrin Jakobsdoutir (Katrin Jakobsdottir). Nuđeno je besplatno testiranje svim građankama i građanima, što pruža mogućnost proučavanja na koji se način virus širi i stope smrtnosti na osnovu preciznih podataka.

Nakon toga, nije bilo potrebe za uvođenjem mera izolacije i/ili zatvaranja škola, jer se precizno znala klinička slika obolelih i aktivnosti koje su sprovođene samo u njihovom slučaju.

Premijerka Norveške Erna Solberg, zajedno sa resornim ministrima, održala je konferenciju namenjenu najmlađim sugrađanima, na kojoj je čitala i odgovarala na njihova pitanja. Da je tema suočavanja sa korona virusom zajednička svima, i da posledice trpe svi, pa i najmlađi, primetili su tek neki. 

Ova ideja u javnosti je ocenjena kao vrlo jednostavna, a ipak originalna i efektna, ukazujući na transparentnost i odgovornost lidera stanovnicima države koju vode, što će možda doneti prevagu prilikom popunjavanja glasačkog listića.

Izvor: Unsplash 

Praksu održavanja konferencije za najmlađe realizovalo je nekoliko liderki, kao što je pomenuta premijerka Novog Zelanda, dok je premijerka Danske Mete Frederiksen, održavala komunikaciju sa najmlađima nakon ponovnog otvaranja vrtića i škola. Vlada Finske je organizovala konferenciju koja je emitovana putem društvenih mreža, na kojoj su pitanja postavljala deca, a odgovarale premijerka Sana Marin, ministarka prosvete Li Anderson, kao i ministarka nauke i kulture Hana Kosonen.

Usklađivanje rada i roditeljstva u uslovima vanrednog stanja

Prema podacima istraživanja, sprovedenog 2017. godine, koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija, na osnovu analize u 104 zemlje, žene čine 70% zaposlenih u sektoru zdravstva i socijalne zaštite. U Kini je bilo angažovano oko 90% žena na prvim linijama odbrane zdravstvenog sistema, dok je prosek na nivou Evrope oko 78%.

U rezultatima istraživanja „Rodni barometar: razvoj i svakodnevni život u Srbiji” (2013), prof. dr Marina Blagojević Hjuson (Hughson) je ukazala da se razvojem i repatrijarhalizacijom pojačao pritisak na muškarce da budu „hranioci”, dok su žene „negovateljice”. Međutim, emancipacijom žena, one su se pod pritiskom okolnosti razvoja svoje uloge uskladile, pa nadograđuju ono ideološko i realno stanje, a kod muškaraca je pod istim uslovima, raskorak između ove dve sfere (diskurzivnog i opipljivog) proizveo „krizu maskuliniteta”.*

Više žena na mestima odlučivanja?

Vreme suočavanja sa posledicama pandemije tek predstoji. Čekaju nas izazovi koji će tražiti obnavljanje ekonomije i ublažavanje posledica krize. Takođe, značajan posao je i rekonstrukcija društvene (socijalne) infrastrukture, budući da su na udaru u velikoj meri bile žene, što zbog gubitka radnog mesta, što zbog intenzivnijih radnih obaveza, kao u slučaju zdravstvenih radnica.

Na globalnom nivou, oko 70% zdravstvenih radnika su žene, što ukazuje na njihovu ranjivost kada je u pitanju usklađivanje porodičnog i profesionalnog života. Sa druge strane, veliki broj onih koji su angažovani u oblasti nege, obrazovanja i vaspitanja su žene, koje su zatvaranjem vrtića, škola i fakulteta ostale bez posla.

Kao nikada ranije, inicijativa za više žena na mestima odlučivanja može biti korisna, jer se samo na temelju transparentnosti, odgovornosti, ali empatije u pristupu i principima rešavanja problema, koji uključuju širu društvenu zajednicu, države pogođene virusom COVID-19 mogu suočiti i prevazići sve rizike.

* Izvor: Blagojević Hughson, Marina (2013): „Rodni barometar u Srbiji: razvoj i svakodnevni život”, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Beograd

Tekst je objavljen na portalu iSerbia.rs, u rubrici "iFemin".