Ulaganje u žene nije prokleta milostinja
To je pametan strateški potez, kao nikada do sada najviše je potrebno ulagati u žene.
Autorka: Jesse Draper
Izvor: Medium.com
Provela sam karijeru
u preduzetničkom kapitalu u misiji kako bih ovo dokazala, ali je naša borba sve
udaljenija. Upravo prava za koja se (iz)borila Ruth Bader Ginsburg, sada su na
prekretnici. Pa, šta možemo uraditi. Da, možemo glasati. Možemo stimulisati
prijatelje da glasaju. Ali, da bi zaista nešto uradili, moramo iskoristiti moć
koju imamo. Moramo ulagati u žene. Na svim poljima. Moramo ulagati u žene.
Dozvolite mi da
počnem privatnim iskustvom: jedne noći prošle jeseni, pre nego što nas je
pandemija izazvana virusom covid-19 odvojila po domovima, upravo sam sletela na
aerodrom LA Lax, posle leta iz Njujorka. Bila sam iscrpljena. U tom trenutku
imam dvoje dece i upravo sam počela drugi krug prikupljanja sredstava za Halogen Ventures, investicioni fond
koji sam osnovala 2016. godine, za kompanije vođene ženskom rukom. Prethodni
ciklus prikupljanja sredstava smo završile pre tri godine. Iz portfolija
kompanije, šest je izašlo, ali su dve prikupile preko 100 miliona dolara
sredstava kompanijama kao što su P&G i Volmart. Sada, na rezultatima uspeha
prethodnog ciklusa, plan je bio graditi drugi fond.
Međutim, u tom
momentu sam samo želela da stignem kući, poljubim decu i uvučem se u krevet. Te
stvari nisu nikad jednostavne kad ste Mama koja radi non - stop. Dobila sam
poruku od investitorke za večeru. Molila je supruga da obezbedi jedno mesto za
stolom za mene. Poručila mi je i da moram skupiti energiju i doći jer ću posle
večere iz sale izaći sa značajnim prilogom za naredni investicioni fond. Kako
sam je mogla odbiti?
Ne želim vas
opterećivati detaljima sa večere. Verzija “Cliff Note” kaže da je sala bila
prepuna muškaraca, pijanih i “dobijenih” posle dana provedenog na golf
terenima, što su oni sami otvoreno delili sa mnom. Veče je završilo tako što su
odjurili u hotelske sobe kako bi se našli sa prostitutkama koje su pozvali dok
smo još uvek sedeli za stolom.
Ne prenosim priču
da bih vas šokirala. Prenosim jer, koliko god ludo i neprikladno zvučalo,
zapravo me nije iznenadilo. Mogla bih
vam ponoviti koliko sam samo puta od starijih muškaraca čula rečenicu:
“Slatkišu, žene osnivači nisu dovoljno veliko tržište”, ili situaciju u kojoj
direktor penzionog fonda ispljune kafu u moje lice od smeha, kada je na mom
krilu video ilustraciju sa svim kompanijama u koje smo uložili, a da su
osnivači - žene. Takođe sam čula i: “Zar one ne odustanu kad rode decu?”,
“Previše ženskih čarki”, “Nije dovoljan tok posla, jer žene ne započinju
posao”. Što se podataka tiče, imale smo 4972 ugovora koja su prošla kroz inbox
u 2019. godini. Ovih priča imam na pretek. Tim pre, mislim na iskustvo sudije Ginsberg, kada je prenela sopstveno
iskustvo sa mizoginijom, kao i izjavu “kako se usuđuješ?!”.
Kada gledate kroz
takvo “sočivo”, nije iznenađenje što su brojevi raznolikosti tako mračni u
oblasti investicionog kapitala. Svega sedam procenata donosilaca odluka u
oblasti investicionog kapitala su - žene. Samo jedan posto od tog broja se
identifikuje kao “crne”, dok je svega 2% latino preduzetnica. Kao što sam
ranije pomenula, mračno je.
Toliko toga
potpaljuje ove brojeve. Tu je pre svega sistemska pristrasnost, nedostatak
transparentnosti u zapošljavanju i napredovanju u poslu, kao i manjak
razmatranja stvari kao što je raznolikost prilikom selekcije kandidata. Ali, tu
su i neprijateljski odnos (najgori oblik), kao i skepticizam (u najboljem
slučaju) prema ženama i osobama sa drugom bojom kože, u homogenizovanoj sredini
kao što je ova.
Nisam čak sigurna
da li “čuvari” ove industrije uopšte žele da se to promeni.
Sve dok oni koji su
na pozicijama moći u porodičnim kompanijama, institucijama, Fondu za fond i zadužbinama na nivou partnera sa
ograničenom odgovornošću ne promene investicionu
filozofiju koja traje već sto godina, ništa se neće promeniti. Takođe, videla sam iz prve ruke, žene su
učene da ne govore o novcu, kao ni da ga doniraju, već umesto toga, treba da investiraju.
To takođe treba da se promeni. Jer, iako sam fokurisana na poslove koje vode
žene, većina misli da vodim fond koji podržava socijalno preduzetništvo, pre
nego što radim sa kompanijama koje su profitabilne - bez obzira šta kažu
brojevi. Nemam luksuz udaljavanja od prilika koje mi mogu doneti novac i zaradu
- bez obzira na to koliko mi je zbog toga neprijatno.
Na makro nivou,
nedostatak raznovrsnosti u industriji je problem jer veći deo novca se sliva u
tipove biznisa koje prepoznaju osnivači industrije preduzetničkog kapitala -
poslovi belih muškaraca određene socioekonomske pozadine koji su njihova ciljna
grupa. To znači da samo manji broj preduzetničkih ideja ima priliku da raste.
To znači da će samo manji broj proizvoda dobiti priliku da ulepša život ženama,
BIPOC
i marginalizovanim grupama stanovništva.
Ali na nivou
biznisa, to je samo strategija glupih. Ona ostavlja prilike na stolu - oko tri
triliona i više prilika, sudeći po investicionom fondu “Morgan Stanley”. Upravo zbog toga
što ulažem u kompanije koje vode i u koje investiraju žene, ne znači da vodim
neprofitnu organizaciju. Bilo bi pogrešno da uzimam dolare koje ste donirali u
humanitarne svrhe. Ako želite da donirate, molim vas uradite to, uplatite u “Go fund me” ili porodici Briane Tejlor.
Dajte “Planiranom roditeljstvu”. Donirajte organizacijama koje podržavaju hraniteljstvo ili žrtvama porodičnog nasilja. Postoji
mnogo načina na koje možemo donirati novac i raditi to u skladu sa
mogućnostima.
Ali to nije poenta
investiranja u žene. To je prilika u kojoj vi ili ja možemo uložiti novac u
kompanije žena koje su zaradile milione kao što su “Spanx”, “Sprout
Pharmaceuticals”, “Cloudflare”, “Stitch Fix”, “Eventbrite”, “Care.com”,
“SunRun”, “Houzz” i mogla bih još dugo…
To je prilika za
investiranje u poslove čiji se rezultati javljaju duplo brže. To
je mogućnost koja se može iskoristiti kao prednost koju mnogi biznisi ne
(mogu/žele da) vide. Ovo je način da dođete do proizvoda koji mogu dobiti
pažnju kupaca koji donose većinu odluka oko nabavke u domaćinstvu. I ja nisam
jedina koja ovu priliku vidi kao mogućnost za ulaganje. “Female Founders Fund” i “BBG” se oslanjaju na slično,
kompanije koje su osnovale žene sa uspešnim rezultatima za relativno kratko
vreme. Fond “Rethink Impact” je skoro završila ciklus prikupljanja sredstava od
182 miliona dolara za fazu rasta biznisa sa ženama “u vozačevom sedištu”. “Goldman Sachs” garantuje
investiciju od 500 miliona dolara u kompanije koje vode žene, kao i osnivači sa
različitom kulturnom pozadinom. Napomena:
ovo su najveće investicione banke u svetu.
Ali, ne morate mi
verovati na reč. Pokazaću vam cifre. Svedočila sam 4972 posla prošle godine -
sve kompanije su započele žene. Uložila sam u 10 kompanija. Od 100% kompanija
koje su osnovale žene u mom portfoliju, pola njih su pripadnici crne zajednice
ili BIPOC. Timovi osnivača koji su sačinjeni od pripadnika i pripadnica
različitih etničkih zajednica, mogu ostvariti bolje rezultate za 30% u odnosu
na timove sačinjene od pripadnika tima koji dolaze iz istog okruženja, sudeći
po istraživanju koje je objavio “Kaufman Fellow Research” centar.
Ovo je dokaz da ulaganje u investicione prilike nije MILOSTINJA.
RBG je imala viziju kojoj je posvetila svoj život. Zbog njenog zalaganja, žene imaju pravo na:
Potpišu hipoteku na kuću bez saglasnosti muža
Imaju račun u banci bez (muškog) potpisnika
Imaju posao bez diskriminacije na radnom mestu na osnovu pola
Budu trudne/imaju decu uz posao
Comments
Post a Comment
Please be polite and concise. On this blog anyone opinion is appreciated, but we need to respect each other. If you like my direct response, feel free to write an email to zakomplikovana@gmail.com, and I will respond to you as soon as possible. Thank you in advance! Ana