Tribina “Superžene”, Evropska noć istraživača

U okviru Noći istraživača čiji je domaćin bio Novi Sad, u knjižari “Zenit” održana je tribina “Superžene” sa ciljem da se pre svega odgovori na dileme i pitanja o tome da li se žene mogu baviti naukom i koliko uspešno i motivisati mlade devojke da studiraju i ostvaruju svoje ciljeve i ambicije, kada je njihova naučna disciplina u pitanju. 

Tribinu je moderirala novinarka Brana Antović Aleksić, osnivačica i urednica “Brana’s Divine World”. 

 

Njene sagovornice su bile:

 

- Prof. dr Jovana Grahovac, Tehnološki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu 

- Jelena Riznić i Darija Sabadoš iz pokreta “Ženska solidarnost”

- Doc. dr Iva Inić sa Fakulteta muzičkih umetnosti, etnomuzikološkinja, Univerzitet u Beogradu 

- dr Zorana Antonijević, konsultantkinja za pitanja roda i politike, OSCE

Tribina je otvorena pitanjem o nivoima odlučivanja na kojima žene (ne) učestvuju, na šta se Antonijević nadovezala svojim odgovorom o pitanju rodne ravnopravnosti unutar naučnih institucija. Ukazala je i na teme hijerarhije i moći i odnosa naučnika i naučnica i odnosa prema ovim pitanjima. Podsetila je da su rodne studije zapravo i izašle iz aktivističke inicijative žena.

Na pitanje Brane Antović Aleksić o (ne)vidljivosti žena u nauci, prof. dr Grahovac je ukazala da statistika kazuje da je više upisanih devojaka na fakultetima, brže dolaze do diploma i do doktorata. Ali negde u međuvremenu budu skrajnute. Razlog tome Grahovac vidi zbog strukturalnih prepreka u institucijama, posebno u vreme reproduktivnog perioda žena, kada planiraju porodicu i podižu decu. 

Svemu ovome je u diskusiji dodata “teorija sendviča” usled prisustva pritiska odole, od ženskih pokreta i glasova i drugog odgore: iz institucija i fondova koji finansiraju projekte u nauci. 

Grahovac je i potvrdila da procentualno ima dovoljno žena u nauci ali se postepeno izgube tokom vremena. Ova inicijativa da se zadrži prisustvo žena u nauci je po njenom mišljenju i bila poenta tribine i samog projekta. 

Doc. dr Inić je govorila o nevidljivim, ali prisutnim preprekama koje obeshrabruju žene, ostavljaju ih u senci ili im govore da nešto “ne mogu”. Od detinjstva se uče da su posebne i nadarene, ali u toku odrastanja su postale konkurencija jedne drugima.  

Za najmlađe učesnice tribine, moderatorka je postavila pitanje o obrascima ponašanja kojima se žene i devojke uče danas, budući da su nešto ranije generacije (milenijalke) odrastale u periodu revolucije, smene vlasti i nisu se toliko bavile rodnom ravnopravnošću.  

Jelena je pomenula da su i dalje prisutni oblici, od benevolentnog seksizma do ekstremnog nasilja. 

Darija je pomenula da inicijativu “Ženska solidarnost” čini oko 20 žena sa različitih fakulteta i pripadaju različitim starosnim grupama. 

Dr Zorana Antonijević je takođe pomenula da je nasilje u nauci samo jedan od "simptoma" bolesti koja postoji u društvu. To je pitanje spojenih sudova, iz porodice se prenosi na podelu posla i generalnu zastupljenost žena u nauci. 

Prakse kod muškaraca idu nabolje, ali institucije ne prate ovaj napredak. "Politike" se najteže menjaju, institucije su rigidne, žele da nastave rad po starim pravilima koji u realnosti vise ne važe.

Da li i dalje važi “Žena, majka, kraljica”? 

Na pitanje o podeli posla i usklađivanja rada i roditeljstva, diskusija nije bila ništa manje živopisna: 

Doc. dr Inić je govorila o podeli plaćenog i neplaćenog posla, uklapanja karijere i porodičnog života. Ukazano je i na činjenicu da naučnice prilikom odlaska na porodiljsko odsustvo ne dobijaju honorare za naučne radove, samo deo za pedagoški rad. Sistem napravi disbalans koji rezultira nejednakim platama za istu poziciju i jednake mogućnosti muškaraca i žena. Prof. dr Grahovac je pomenula iskustvo doktorantkinje koja je sa porodiljskog odsustva branila doktorat. Odbijena je za sufinansirano štampanje doktorata, jer je bila na porodiljskom odsustvu. Budući da je bila na odsustvu radi nege deteta mlađeg od godinu dana, nije imala pravo na subvencionisano štampanje doktorata.  

Tribina "Superžene", Evropska noć istraživača

Nakon što je pomenuta potreba za postojanjem pokreta koji bi ukazao na sve probleme sa kojima se žene u nauci suočavaju, Zorana Antonijević je pomenula inicijativu "Udružene za znanje”, sa predlogom ujedinjenja naucnica sa inicijatorkama. 

Umesto zaključka, poziv

Bavljenje naukom samo po sebi nije lako. Bavljenje naukom uz sopstvenu porodicu koja raste je posebno izazovno. Grahovac je ukazala da je život zbog svih obaveza “haotičan”, ali je posledica svesnih odluka i nije požalila zbog toga. Trudi se da svim studentkinjama i mladim naučnicama bude podrška i mentorka, kako bi se širila mreža saradnica koje rade na unapređenju stanja u nauci. Ukazano je i da nije problem obrazovanost žena, vec segregacija društva, sama podela posla po rodu. 

Na samom kraju govorilo se o promeni perspektiva i izmeni strategija koje će ostaviti više prostora za žene u nauci. 

“Dobro je da smo glasne, ali nekad moramo biti i mudre”, zaključila je svoje obraćanje dr Zorana Antonijević