Kako je izmena Zakona o finansijskoj podršci uticala na odluku o roditeljstvu?

Šta je za vas sreća? 

Po istraživanju koje je realizovao Galup, a uz klasifikaciju koje od 2012. godine podržavaju Ujedinjene nacije, oko 150 zemalja sveta se rangira po kategoriji “sreće”. Od ispitanika se traži da iskažu subjektivno osećanje dobrobiti, gde se odgovori nešto kasnije ukrštaju sa bruto domaćim proizvodom, indikatorima solidarnosti, individualne slobode i korupcije, da bi se došlo do ocene na skali do deset. 

U vrhu ove liste “najsrećnijih zemalja” su Finska, Danska, Švajcarska, Island. Iako na severu, sa dugim zimama i reputacijom stanovnika i stanovnica da su “usamljeni”, nordijske zemlje imaju ovako visoke ocene, budući da imaju visok životni standard, službe javnog sektora koje dobro funkcionišu, obilje prirode, šuma i jezera… Dobre ocene su dobili i kada je reč o solidarnosti i borbi protiv siromaštva, kao i svih vrsta nejednakosti. 

Srbija je na 48. mestu ove liste, a od zemalja u regionu - ispred je Slovenija na 29. mestu, Kosovo je rangirano posebno na 33. mestu, dok su iza Srbije Hrvatska na 60. mestu, Bosna i Hercegovina na 64. mestu, Crna Gora na 70. mestu, Bugarska na 78., Albanija na 94., dok je Severna Makedonija na 94. mestu. 

Kakve to ima veze sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom? 

Ako krenete od narodnih izreka “Deca su naše najveće blago”, shvatite da ranije generacije nisu bile nimalo naivne kada su to govorile. Dolaskom novog člana ili članice porodice, potrebna su izvesna ulaganja u opremanje bebine sobe, kolica, sedište (popularno “jaje” za najraniji uzrast”), garderoba, hemija, kozmetika, eventualno dohrana. Osim toga, polaskom u vrtić, potrebno je pripremiti mališane za kolektiv, uz torbu, zepe/patofne, pelene koje nose u vrtić, materijal za rad sa njima… I to, ako ima mesta u državnim vrtićima. U suprotnom, troškovi su pojačani upisom u privatni vrtić, koji se možda subvencioniše od strane lokalne samouprave, a negde ni to, što je najgori scenario po roditelje - da plaćaju punu cenu privatnog vrtića, u slučaju da rade. U slučaju da ne mogu izdvojiti toliki budžet, dete čuva neko drugi, dok roditelji rade…

Izvor: Freepik

Ili majka ostaje kući sa decom, bez mogućnosti zaposlenja, jer - nema ko da čuva decu, u državnim vrtićima nema mesta, a za privatni vrtić nemaju novca, jer - majka ne radi. 

Polaskom u školu, troškovi se dodatno umnožavaju. Od prve đačke torbe, svezaka i opreme za pisanje, udžbenika i omotača, troškova vanrednih aktivnosti (sport, muzika, strani jezici)...

Nažalost, ako vam se čini suviše zakomplikovano, to je upravo zato što jeste. Niko nije ni pomenuo da je roditeljstvo lako i jednostavno, ali sistem podrške porodici sa malom decom ovu situaciju nije ni malo olakšao. Verujem da je to jedan od razloga zbog kojih se Srbija nalazi na 48. Mestu po “subjektivnom osećaju dobrobiti ispitanika” kako se navodi u istraživanju koje je sproveo Gallup. 

Kako je sve počelo? 

Prva inicijativa za izmenu Zakona potekla iz civilnog sektora 2013. godine, kada su trudnice i majke dece mlađe od tri godine razgovarale sa oko 170 narodnih poslanika i poslanica Narodne skupštine Republike Srbije, da se izmeni sporni član 13., kojim će porodiljske naknade biti isplaćivane direktno kad i socijalna davanja. 

Prethodna verzija Zakona je poslodavca obavezivala da prijavljuje trudnicu/porodilju svaki mesec, podnosi dokumentaciju i na osnovu refundacije sredstava od države, njoj isplaćuje naknadu za vreme odsustva. Prosek primanja pre odlaska na porodiljsko odsustvo je bio 12 meseci, a poslodavci su kasnili sa uplatama ili isplaćivali “na ruke”, ne prijavljujući zaposlene… 

Inicijativa “Pravo za mame” je potekla od tri organizacije: Udruženje “Roditelj”, “Centar za mame” i “Srbija u pokretu”, koje su nakon razgovora trudnica i mama sa poslanicama i poslanicima tadašnjeg saziva Narodne skupštine Republike Srbije, razgovarale sa resornim ministrima finansija i socijalne zaštite: Lazarom Krstićem i Aleksandrom Vulinom. 

Međutim, na jedno dobro, stiglo je daleko više loših rešenja. Od onih koja su se izdvojila kao posebno problematična, na koja civilni sektor trenutno ima primedbe su: 

• Prosek primanja je proširen sa 12 na 18 meseci pre odlaska na porodiljsko odsustvo

• Iako je proširen broj kategorija žena koje ostvaruju pravo na porodiljsku naknadu, ostalo je problematično što vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, moraju to biti najmanje 24 meseca (dve godine) i sve vreme za taj period uplaćivati poreze i doprinose na svoje ime. Ovo je problematično jer prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, žene čine tek 23% individualnih poljoprivrednika, a češće (u 71% slučajeva) “pomažuće članove poljoprivrednog gazdinstva”, što govori koliko je teško da žena na svoje ime registruje poljoprivredno gazdinstvo u odnosu na muške srodnike. Na ovo je svojevremeno reagovala i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, izdajući Mišljenje zbog diskiminatorne odredbe sadržane u Pravilniku o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva.  

Od usvajanja Zakona u decembru 2017. godine, kao i početka primene 1. jula 2018. godine, pokrenuta je inicijativa "Mame su zakon" koja želi da promeni nekoliko spornih članova. 

• Trudnicama i porodiljama na rukovodećim pozicijama, primanja su ograničena na tri prosečne mesečne zarade. Dakle, čak i ako ste radili i usavršavali se, napredujući u karijeri tako da imate zaradu višu od tri prosečne mesečne zarade, država vam ne dozvoljava da primite platu zarađenu u prethodnih 18 meseci u iznosu od 100%, već najviše u visini tri prosečne mesečne zarade. 

• Preduzetnice moraju svoju preduzetničku radnju staviti u mirovanje ili imenovati poslovođu koji će istu voditi za vreme odsustva. Za vreme porodiljskog odsustva, država isplaćuje neto naknadu, bez poreza i doprinosa, iako ste ih uredno plaćali pre odlaska na odsustvo. 

• To čak nije najgore kada su preduzetnice u pitanju: porodiljsko odsustvo za preduzetnice koje rode treće dete, traje samo godinu dana, a ne dve godine kao što je slučaj za ostale kategorije žena. Dakle, kraće porodiljsko, vrtić u jaslenom periodu za decu mlađu od 12 meseci, bez isplaćenih poreza i doprinosa… saberite sami. 

• Roditeljima dece obolele od retkih i/ili malignih bolesti, dece sa invaliditetom ili nekim poremećajem iz spektra autizma, država nije dozvolila isplatu naknade po dva različita osnova, već su morali da “biraju”: isplata tuđe nege i pomoći li naknada za vreme odsustva sa radnog mesta. Deca u najvećem broju slučajeva nisu samostalna, roditelji su angažovani 24/7, 365 dana u godini, a sada im država ograničava sredstva za život, budući da ne mogu istovremeno dobijati “tuđu negu i pomoć” i naknadu za odsustvo sa posla, ako još uvek imaju posao. Zbog toga je i Nacionalna organizacija obolelih od retkih bolesti (NORBS), u saradnji sa udruženjem “Hrabriša”, Savezom udruženja pacijenata Srbije i Mrežom organizacija za decu Srbije - MODS još 2018. godine podnela inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti spornog Zakona u delu koji se odnosi na isplatu naknade za odsustvo sa posla, odnosno tuđu negu i pomoć, smatrajući je diskriminatornom. 

• Civilni sektor se u toku javne rasprave u proleće 2021. godine uključio u izmene Zakona, predlažući amandmane na sporni član kojim su roditelji bili uslovljeni odricanjem jednog oblika finansijske podrške, te su predlagali da se ovaj mučan izbor ne pravi. 

Kampanja “Mame su zakon” 

U Narodnoj skupštini je tokom mandata između početka primene Zakona 2018. godine i narednih parlamentarnih izbora 2021. godine, poslanica Tatjana Macura nekoliko puta predlagala izmene i dopune spornog Zakona. Više puta je u medijima isticala koliko problematičnih tačaka ovaj Zakon sadrži, ali nije došlo do željenih rezultata. 

U ovom trenutku, Tatjana Macura je kao odgovor na moja pitanja napisala: 

“Moje lično mišljenje je da je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom toliko šupalj da nema druge nego ga pisati ponovo i fokus sa porodica koje imaju troje I četvoro dece prebaciti na porodice koje očekuju prvo ili drugo dete. To ne znači da treba ukidati podršku višečlanim porodicama, već da treba zahtevati da se za pronatalitetne politike izdvaja veće parče budžetskog kolača. 

Poslednjim izmenama, doduše "poguranih" odlukama Ustavnog suda da se Zakon menja, jeste donekle poboljšan položaj žena - pre svega majki dece sa invaliditetom I onih zaposlenih porodilja koje su primale manje od minimalca do 3 meseca bebinog života, ali to nije dovoljno... Još uvek su žene sa malim ili nikakvim radnim stažom u užasno položaju, preduzetnice su višestruko diskriminisane iako ne žive na teret države i intenzivno pune budžet. A nisu u ništa boljem položaju i porodice sa više od četvoro dece, koje uglavnom pripadaju najsiromašnijim grupama. 

U ovom trenutku "Mame su zakon" u saradnji sa "Digitalnom zajednicom" rade na izmenama ovog i drugih srodnih zakona koji se tiču preduzetnica kako bi one bile u istom položaju kao i žene koje su zaposlene kod poslodavca. Peticija je u toku i blizu smo 27.000 prikupljenih potpisa podrške građana. Očekujemo da ćemo postići nekakve dogovore sa Vladom Republike Srbije pre nego što se usvoji budžet za narednu godinu. Situacija sa pandemijom koronavirusa nažalost utiče na sve sfere, pa i na ovu i sve ide mnogo sporije nego što bilo ko očekuje.”

Izvor: Freepik

Osim toga, Ustavnom sudu Republike Srbije su inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom podnosili poslanici Narodne skupštine Republike, kao i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković. Na ove zahteve, Ustavni sud Republike Srbije je tražio mišljenje od iste republičke Skupštine, koja je Zakon i usvojila - u prethodnom mandatu. 

Koje se mere pronatalitetne politike trenutno primenjuju na teritoriji AP Vojvodine

U skladu sa temom, obratila sam se Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova. U razgovoru sa podsekretarkom Sekretarijata, Dianom Milović, kao i njenim saradnicima, dobila sam nešto više informacija o trendu depopulacije koji je u Vojvodini počeo još tokom osamdesetih godina 20. veka. Od tadašnjeg definisanja ciljeva populacione politike, kreiranja mera u tadašnjim uslovima prošlo je dosta vremena, ali problemi opstaju, a rešenje se ne nazire. Dobre vesti ipak postoje. 

Vasić u svom radu na ovu temu pominje “Istraživanje lokalnih populacionih politika na teritoriji AP Vojvodine pokazalo je da gotovo 60% opština izdvaja manje od 1% svog budžeta za populacionu politiku, a gotovo 80% opština izdvaja manje od 2%” (Gavrilović, 2007). 

Mnoge opštine i gradovi sa teritorije AP Vojvodine ima reltivno širok spektar mera lokalne populacione politike, ni jedan od njih nema osnovano zasebno telo koje bi se bavilo analizom demografskog stanja i implementacijom mera populacione politike, a jedino Grad Subotica ima osnovan Fond za populacionu politiku

• Obuhvat dece u vrtićima, izgradnja vrtića, proširenje kapaciteta vrtića, subvencionisan boravak u privatnim vrtićima 

• Jednokratna pomoć za porodilje u skladu sa mogućnostima jedinice lokalne samouprave. 

• Od 2018. godine, isplata “materinskog dodatka” za nezaposlene žene nakon porođaja sa trećim i četvrtim detetom na teritoriji AP Vojvodine 

• Poboljšanje uslova za stanovanje porodicama sa troje i više dece, u smislu bespovratnih sredstava za nabavku građevinskog materijala. 

• Kupovina kuća sa okućnicom za mlade bračne parove do 40 godina starosti, što je značilo povratak na selo, kao i mogućnost da žene na svoje ime upišu 50% vlasništva na nepokretnu imovinu. 

• Biomedicinski potpomognuta oplodnja, koja je iako prisutna od 2014. Godine, doživela svoju nagradnju na teritoriji AP Vojvodine i oblikovana tako da je granica za ženu pomerena na 45 godina starosti, kao i da se može finansirati postupak za prvo dete. 

Predstavnici Sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova ističu da, iako su mere koje sprovode lokalne samouprave i Autonomna Pokrajina Vojvodina, čak nešto progresivnije u odnosu na Republiku Srbiju, one su nedovoljne kada se pogledaju statistički podaci i ako se uzmu u obzir porodice sa decom koje još uvek nisu uključene. Po proceni, efekti ovih mera se mogu videti tek za nekoliko godina, pod uslovom da se ne smanjuje obim, kao ni količina novca koja se opredeljuje za primenu mera i isplatu oblika pomoći nezaposlenim majkama. 

Najavljeno je i da će predstavnici Sekretarijata učestvovati u radu Radne grupe za izradu novog Programa razvoja AP Vojvodine, budući da je prethodni istekao 2020. godine. Zbog toga ističu da postoji stalna komunikacija sa lokalnim samoupravama kada je primena mera pronatalitetne politike u pitanju. 

Kako u svom radu iz 2019. godine navodi Petar Vasić: “Stanovništvo je osnovni subjekat individualne i javne potrošnje koja je pokretač ekonomskih aktivnosti, ali i preduslov fiskalne stabilnosti koja obezbeđuje nesmetano odvijanje javne potrošnje.”

Zbog toga ne možemo zanemariti sve preduslove za nove i mere većeg obima, kako bi se situacija sa prirodnim priraštajem popravila. Mere pronatalitetne politike nisu nikakva “pomoć” i “dobra volja” već investicija u budućnost. 

Tokom životnog ciklusa pojedinca smenjuju se faze u kojima je preovlađujući korisnik javne potrošnje, sa fazama u kojima je preovlađujući „punilac“ budžeta iz koga se finansira javna potrošnja onih koji su mlađi ili stariji od njega.

Nedostatak snažne društvene podrške ženama koje su majke, kako u svojoj studiji iz 2013. godine navodi prof. Mirjana Bobić, upravo je glavni razlog niste stope nataliteta. Evo i zašto: 

• Neke republičke vlade u osmišljavanju svojih javnih politika, primat daju individualnim pravima. Druge pak svoje mere populacione politike zasnivaju na (probranoj) finansijskoj pomoći. 

• Na ovaj način se smanjuje napor koji nastaje kao rezultat svojevrsnog konflikta žene u ulogama majke, domaćice, negovateljice, a sa druge strane žene u kontekstu karijere, napredovanja i ambicija. 

• Na ovaj način, postižu se više stope rađanja, jer je majka manje opterećena individualno, već ima sistem podrške koji promovišu institucije države. 

Iskustva žena u Srbiji ukazuju da mere populacione politike, čak i uz najnoviju Strategiju podsticanja rađanja, prave dodatno opterećenje, nudeći finansijsku podršku samo određenim kategorijama. Sa druge strane, zahtevaju se akcije u delovima privrede u kojima žene čine većinsku radnu snagu, najčešće premalo plaćenu, eksploatisanu u zanimanjima koja se u Srbiji razvijaju u pravcu zahteva koje postavljaju kapital i neoliberalan sistem. Ovakve mere utiču negativno i na fizičko, ali i mentalno zdravlje žena, koje na kraju dana moraju doći svojoj deci, biti brižne majke od kojih se očekuje da bude skuvano, ispeglano, uredno… 

Plate koje se isplaćuju porodiljskom naknadom, u velikoj većini slučajeva prethodno su zarađene u periodu od 18 meseci, koje ulaze u prosek. Za slučaj da nisu radile, mora im se računati makar prosek minimalne zarade, kako bi dostojanstveno mogle brinuti o svojoj bebi, bez straha šta će bez novca. Uslovi u kojima je dete u vrtiću, a majka na radnom mestu, deluju stimulativno i podsticajno za planiranje porodice. Nije sve u novcu, nešto je i u drugim uslovima koji vam šalju signal da uz sebe imate sistem podrške koji vam olakšava usklađivanje rada i roditeljstva. 

Tekst je objavljen 13. oktobra 2021. godine u "Amplitude magazine".