Sindikati u Srbiji: položaj i značaj žena u sindikalnim organizacijama

    Kako bismo shvatili značaj teme kojom se ovaj tekst bavi, trebalo bi znati nešto više o motivima nastanka sindikalnog organizovanja, kao i o ulozi koju sindikati zauzimaju na tržištu rada. Potreba za organizovanjem radnika u zaštiti svojih prava, javila se prvi put krajem XVIII i početkom XIX veka. 
    Sindikat se objašnjava kao organizacija koju stvaraju radnici, sa mogućnošću zastupanja radnika u određenoj privrednoj grani (pročitaćete termin “granski sindikati”) ili određenoj firmi. Osnivaju se najčešće da bi održali i poboljšali uslove rada, povećali plate, naknade. Mogu biti delovi udruženja sindikata, na državnom i međunarodnom nivou. 
    Mnogi sindikati imaju status pravnog lica, pa koriste određena zakonska ovlašćenja sa ciljem da pregovaraju sa poslodavcima kako bi se poboljšale plate, radno vreme i drugi uslovi iz ugovora o radu zaposlenih. Tu se u najvećoj meri ogleda uloga i značaj sindikalnih organizacija, budući da uslove ne određuje jednostrano uprava, već ih predstavljaju rezultat pregovora dve strane.
    Ovo je posebno značajno za žene, budući da članstvom u sindikalnim organizacijama, odnosno sekcijama žena imaju dodatnu sigurnost radnog mesta, zaštitu od mobinga, diskriminacije, mogućnost dodatne preventivne zdravstvene zaštite i edukaciju u različitim oblastima, koje su sekcije žena odredile kao prioritet u svom radu. 

Istraživanje Položaj žena u sindikatima u Srbiji 

    Ranije navedene informacije o sindikatima, bile su glavni motiv za Udruženje građanki FemPlatz iz Pančeva, koje je uz podršku OEBS tokom 2020. godine realizovalo istraživanje Položaj žena u sindikatima u Srbiji. 
Istraživanje je realizovano u nekoliko faza: 

• Desk istraživanje: prikupljanje informacija, izučavanje posebnih kolektivnih ugovora sindikalnih organizacija, analiza činjenica koje se odnose na učešće žena u radno sposobnom stanovništvu, kao i zastupljenost žena u sindikatima;

• Online istraživanje sa upitnikom kao instrumentom, na koje je odgovorilo 245 ispitanica;

• Fokus grupe sa članicama sindikalnih organizacija;

• Dubinski polustrukturirani intervjui sa 18 rukovoditeljki u sindikalnim organizacijama. 

    Ovo istraživanje predstavlja najsveobuhvatniji uvid u stanje i položaj žena u sindikatima kada je Srbija u pitanju, budući da je cilj bila analiza programske orijentacije sindikata, u kontekstu unapređenja prava žena i rodne pravnopravnosti. Predmet istraživanja su bili stavovi i informisanost članica sindikalnih organizacija o položaju žena na radu i u vezi sa radom. 

Izvor: Pixabay

    Sagledani su stavovi članica sindikata, kao i sindikalnih rukovoditeljki sa kojima su istraživačice razgovarale na nekoliko tema:

–       Aktivnosti sindikata i žene, 
–       Poštovanje i prava žena na radu i u vezi sa radom,
–       Uticaj pandemije COVID 19 na radna prava žena, 
–       Uloga sindikata. 

    Tokom centralne faze istraživanja urađeno je nekoliko aktivnosti koje su donele najviše odgovora dragocenih za upoznavanje o načinu funkcionisanja sindikalnih organizacija i planiranju aktivnosti za naredni period. 
    U šest fokus grupa učestvovalo 39 sagovornica iz različitih sindikalnih organizacija. Istraživačice su navele i neke od izazova koji su mogli dovesti u pitanje realizaciju faza istraživanja, ali su svi uspešno savladani. 
    Rezultati istraživanja, kao i njegove preporuke su značajan motiv i poziv na akciju svim rukovodiocima i rukovoditeljkama u sindikalnim organizacijama, budući da mogu biti upotrebljene kao inspiracija za nove aktivnosti u narednom periodu. 
    Demografske karakteristike ovog uzorka pokazale su da su u najvećoj meri bile zastupljene ispitanice starosnih grupa od 36 do 45 godina, kao i od 46 do 55 godina starosti. Nešto manje je učestvovalo pripadnica starosnih grupa od 56 do 65 godina, kao i od 15 do 35 godina starosti. 
    Kako bi se razumelo učešće različitih grupa ispitanica u ukupnom rezultatu istraživanja, važno je podeliti ih na nekoliko kriterijuma. Osim godina starosti, istraživačicama je bilo važno da čuju koju stručnu spremu imaju njihove sagovornice. 
    Ovo je važno i zbog razumevanja uloge sindikalnih organizacija i očekivanja koje žene imaju od svojih predstavnika u sindikatu. Najveću pojedinačnu zastupljenost je imala grupa ispitanica sa fakultetskim obrazovanjem (oko 42,4%), dok je bilo i onih sa srednjom, višrom stručnom spremom, diplomom mastera, doktoratom i završenom osnovnom školom. 
    Skoro polovinu ispitanica u svim fazama istraživanja, činile su sagovornice iz Sindikata Nezavisnost, nakon čega je najviše bilo onih iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, zatim iz sindikata Sloga, a najmanje iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije. Kako autorke ove publikacije navode, još oko 20% ispitanica je svoje odgovore poslalo iz ostalih sindikalnih organizacija. 

Sindikati i motivi žena za učlanjenje

    Većina ispitanica je kao glavni motiv za učlanjenje u sindikalnu organizaciju navela “sigurnost”, kako se navodi u istraživanju. Kada je kao pitanje postavljena dužina članstva u sindikatu, rezultati su bili raznovrsni: 

• Do pet godina članstva oko 21% ispitanica, 

• Između 6 i 10 godina je oko 21% ispitanica, 

• Od 11 do 15 godina članstva u sindikatima ima oko 12% ispitanica, 

• Od 16 do 20 godina članstva je navelo 22% sagovornica u istraživanju, 

• Oko 12% ima između 21 i 25 godina sindikalnog staža, 

• Poslednjih 12% broje članice sa više od 26 godina staža u sindikatima. 

    Najčešće aktivnosti u kojima učestvuju članice sindikalnih organizacija su pre svega: sastanci, obuke koje organizuje sindikat, protesti i obeležavanje Praznika rada, konferencije i drugi događaji, podela pomoći i paketa. Manji broj njih je naveo da nema vremena za učešće u sindikalnim aktivnostima, posebno ako su organizovane van radnog vremena – to oduzima njihovo slobodno vreme posvećeno deci i porodici. 
    Među najvećim problemima u aktivnostima sindikata, navode se “pasivni članovi i članice”, jer ima dovoljan broj žena, ali nisu aktivne, niti su na funkcijama. Zbog toga je po mišljenju sagovornica koje su učestvovale u ovom istraživanju, važna motivacija članica sindikata da budu aktivnije. 

Izvor: Pixabay

    Aktivnosti koje su ispitane ovim istraživanjem, odnosile su se na nekoliko tema: 

–       Organizovanje obuka za članice i članove sindikata,
–       Veći aktivizam žena u sindikatima, 
–       Izjednačavanje muškaraca i žena, i 
–       Zdravstvena zaštita i zaštita na radu. 
 
    Po mišljenju učesnica u fokus grupama, više od polovine ispitanica smatra da su radna prava žena zastupljena u dovoljnoj meri na programima sindikata čije su članice, dok jedna trećina ne zna ili nije sigurna, a oko 12% smatra da nije. 
    Takođe, ispitanice su navele da su aktivnosti sindikata u segmentu poštovanja radno-pravnih prava žena veoma različite, budući da se kreću u najširem mogućem spektru: od redovnih sistematskih pregleda, solidarne pomoći za slučaj bolesti, do zaštite od mobinga ili reagovanja na nasilje u porodici. 
    Ipak, učesnice fokus grupa su se složile da žene uglavnom ređe imaju priliku da profesionalno napreduju, zbog čega provejava uverenje o diskriminaciji. 

Kako je pandemija koronavirusa uticala na radna prava žena? 

    U ovom delu istraživanja su ispitani stavovi o postupanju sindikalnih organizacija u uslovima pandemije i proglašenog vanrednog stanja. Postojao je konsenzus da je većina poslodavaca u velikoj meri formirala krizne štabove. 
    U nekim od njih su imenovani i predstavnici sindikata, što je dalo na značaju u procesu razmene informacija i učešću u donošenju odluka. Žene su bile aktivnije u akcijama kriznih situacija, a među istaknutim preporukama, pomenute su pojačane mere dezinfekcije i mere zaštite. 
    Takođe, sagovornice su u toku razgovora istakle potrebu za psihološkom podrškom zaposlenima u prvim redovima borbe sa epidemijom (predstavnici sindikata u oblasti zdravstvene zaštite), kao i isplatom 100% naknade za vreme bolovanja u slučajevima obolevanja od koronavirusa. 

Kako sindikati mogu da utiču na balans između privatnog i poslovnog života 

    Značajna tema razgovora koji su vođeni, odnosila se na usklađivanje porodičnog i profesionalnog života, budući da vlada stav po kom su žene i dalje opterećene neplaćenim kućnim poslovima, nakon isteka radnog vremena. 
    Ispitanice smatraju da je neophodno informisanje o radnim pravima, smanjenje granice za odlazak u penziju za žene ili smanjenje kaznenih poena za odlazak u penziju – pre navršenih 45 godina staža.  
    Među preporukama o kojima se razgovaralo, predstavnice sindikata su predložile nekoliko tema za koje smatraju da bi se njihove organizacije morale baviti: 

–       Diskriminacija žena, 
–       Rodna ravnopravnost, 
–       Prevencija i adekvatna zaštita od zastrašivanja, 
–       Mobing i seksualno uznemiravanje na radnom mestu, 
–       Poseban set mera i aktivnosti se odnosi na trudničko i porodiljsko odsustvo, radnim pravima majki i naknadama za ova odsustva. 

    Koliko god bile poznate i prepoznate teme, o njima se mora razgovarati – jer onog trenutka kada se na određenu temu “zaćuti”, stvara se utisak da je problem prevaziđen i rešen. Stalni napori se moraju ulagati u poboljšanje položaja žena u radno – pravnim odnosima, mišljenje je sagovornica koje su učestvovale u ovom istraživanju. 

Umesto zaključka – preporuke 

    Istraživanje Položaj žena u sindikatima u Srbiji je jedno od najsvežijih pogleda na radno – pravna prava žena koje su članice nekoliko reprezentativnih sindikata u Srbiji. 
Njihov status, uloga i ostvarena prava pokazuju i uzročno – posledično gledanje na položaj žene u društvu: žena je u sindikalnoj organizaciji pre za administrativne poslove, organizaciju aktivnosti i najviše – drugo mesto u hijerarhiji sindikata posle predsednika. Može biti predsednica, ali ženske sekcije sindikata, koja realizuje aktivnosti senzibilisane na rodnu ravnopravnost, zdravstvenu zaštitu i kontinuiranu edukaciju aktivnih članica. 
    U odgovorima ispitanica koje su učestvovale u istraživanju provejava stav da i dalje postoji stakleni plafon kada je napredovanje u sindikalnim organizacijama u pitanju, kao i da u skladu sa godinama starosti, odnosno staža u organizacijama, žene ne mogu napredovati. 
    Da li zbog toga što su aktivnosti sindikata organizovane van radnog vremena, a one imaju obaveze oko dece i porodice, ili zbog toga što se smatraju “trnom u oku” zbog aktivizma u zaštiti prava radnika, bez obzira na stručnu spremu – više nije ni važno. 

Izvor: Unsplash

    Jedna od moderatorki fokus grupa, Biljana Maletin, aktivistkinja i ekspertkinja za ženska prava, ukazala je na najznačajnije detalje razgovora koje je vodila: 

Razgovori sa ženama u fokus grupama tokom trajanja ovog istraživanja su mi u velikoj meri osvetlili sliku o tome šta se trenutno dešava sa sindikatima. I sindikatima je, kao i drugim organizacijama dosta teško da odgovore na narastajuće probleme društva. 
Jako me iznenadilo da se fondovi solidarnosti sada troše brže nego ranije, zato što mnogo više ljudi traži podršku za lečenje i duže se čeka na operacije. Narastajuće siromaštvo radnika otežava mogućnost povećanja članarine i pravljenje većih fondova. To je moćan pokazatelj teške situacije u kojoj se nalazimo. 
Značajno se promenio kontekst kada govorimo o pravima žena; tema je već dugo u javnosti, promenjeni su zakoni, menjaju se okolnosti i sindikati su takođe pozvani da daju odgovor i doprinesu unapređenju ravnopravnosti žena i muškaraca. Utisak je da u ovom trenutku to ne rade u dovoljnoj meri unutar svojih organizacija, ali i da nedovoljno učestvuju u procesima koji se tiču unapređenja položaja žena u društvu. Još nismo dočekali da se za 8. mart sindikati ili socio – ekonomski savet u čijem radu učestvuju, otvore temu o položaju žena na tržištu rada.
Nedostaje nam takav vid glasnog zastupanja prava radnica, iako unutar sindikata ima dosta pojedinačnih akcija podrške ženama. 
Razgovori su takođe pokazali svu raznolikost sektora, ali i pravnilnost da je tamo gde žene dominiraju (kao na primer predškolsko obrazovanje), ili tamo gde se teško probijaju (metalurška  ili građevinska industrija) – položaj žena najteži. 
Ono što je veoma ohrabrujuće iz svih ovih razgovora je da su aktivistkinje sindikata pokazale veliki entuzijazam, spremnost da otvore ovu temu i da se povezuju sa ženama iz drugih sindikata, aktivistkinjama iz civilnog društva i svima onima koji se zalažu za prava žena. Nas spolja to jako raduje, znamo da su solidarnost i saradnja ključan faktor promene. 
Utisak u jednoj rečenici bi bio: Sindikalke su spremne na borbu, sindikati to treba da podrže!

    Sagovornice, kako fokus grupa koje su organizovane unutar istraživanja, tako i sindikalnih rukovoditeljki sa kojima je organizovan dubinski polustruktuirani razgovor, pokazuju da su spremne da učestvuju u svim aktivnostima, u nekima su čak preuzele lidersku poziciju (kao što je sprovođenje mera sprečavanja širenja zaraze izazvane koronavirusom).

    Dr Kosana Beker, jedna od autorki publikacije, u vezi sa rezultatima istraživanja komentariše:

Istraživanje o položaju žena u sindikatima u Srbiji je pokazalo da je to još jedna oblast u kojoj žene nisu adekvatno zastupljene, posebno na rukovodećim pozicijama. Imajući u vidu značaj zaposlenja i ostvarivanja radnih prava za žene, mislim da je istraživanje dobra polazna osnova za sindikate da više deluju u pravcu ostvarivanja rodne ravnopravnosti i podizanja pitanja prava žena na više mesto na sindikalnoj agendi.“

Primena dobijenih rezultata u praksi sindikalnih organizacija 

    Nakon što sam se upoznala sa rezultatima istraživanja, dobila sam priliku da ih prenesem najboljoj publici, predstavnicima sindikalnih organizacija koji pripadaju Savezu samostalnih sindikata Grada Novog Sada, na seminaru Rodna ravnopravnost u svetu rada. 
    Značaj koji može imati ovo istraživanje uvećava se prilikom da se prenesu odgovori ispitanica i primene u praksi. Upravo zbog toga sam nakon seminara za utisak i upotrebnu vrednost istraživanja pitala predsednicu Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Grada Novog Sada i opština, Miroslavu Nedeljkov za komentar:

 
    Svakako da su nam podaci iz ove analize vrlo korisni. Osnaživanje žena za preuzimanje značajnih uloga u aktivnostima sindikata je izuzetno važno i neophodno je dati dodatnu snagu sindikalnim aktivistkinjama: kako za jačanje uloga u sindikatima, tako i u društvu. 
Smatram da članice sindikata treba da pohađaju više različitih obuka, kako bi im se na taj način omogućilo ne samo sticanje novih znanja, već i prostor za više umrežavanja, razmenu iskustva i primere dobre prakse koje mogu iskoristiti u svom radu. Kroz stalnu sindikalnu aktivnost, postižemo i veći stepen ostvarivanja ženskih prava. 

    Za sam kraj, stiče se utisak da u stalnom strahu od gubitka posla i egzistencijalne krize koja može uslediti nakon toga, radnici najčešće ne znaju svoja prava i ko su im saveznici u zaštiti istih. Uloga sindikata je da obezbede sigurnost i stanu u odbranu radnika, kada dođe do problematičnih situacija. 
    Senzibilitet za određene teme, ženama daje značajnu ulogu i veliku odgovornost, zbog čega treba nastaviti sa insistiranjem na većoj reprezentativnosti na mestima odlučivanja, jer je uloga žene u sindikalnim organizacijama, pokazalo se iz ovog istraživanja – nezamenljiva. 

Tekst je objavljen na portalu "Amplitude magazin" 1. decembra 2021. godine.