Koja je snaga društvenih mreža?

Iako se čini da nam je tehnološka revolucija pružila mnogo, oslanjanje na uređaje i   tehnologiju dovodi nas u poziciju potpune zavisnosti. Zbog toga se sve više vremena provodi za računarom i telefonom, kreirajući, prateći i posmatrajući ceo svet koji se pomera i menja pred našim očima. 

Izvor: Unsplash

Da je ovo preraslo nivo “lake zabave” i prešlo u rizike ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, pokazalo je nekoliko primera koji su dobili svoje novinske stupce, krivične presude i slavu koja je trajala nešto duže od 15 minuta. 

Da li živimo u svetu površnosti? 

Iako sadrži spojlere koji mogu odati detalje iz igranih serija emitovanih na platformi “Netflix”, ovih nekoliko primera su najbolji dokaz, koliko je površnost u životima postala dominantna, da je imati važnije nego biti i kako tehnologija može biti zloupotrebljena u cilju manipulacije  i dovođenja u zabludu drugih o statusu, imovini ili položaju na društvenoj lestvici. 

Slučaj “Tinder Svindler” 

Sindrom “Pepeljuge” ili devojke koja vredno radi, trudi se i zabavlja, željno iščekujući da je osvoji princ na belom konju, očigledno postoji i dalje - sudeći po žrtvama prevaranta koji je od njih uzeo nezamislive količine novca. 

Možda nije u pitanju “Beli konj”, ali su svakako avioni, helikopteri i luksuzne jahte pomogli da se stvori slika imućnog naslednika. Kao što nije ni kruna, ali jesu skupoceni telefoni, satovi i dizajnerska garderoba bili dovoljni da se stvori slika ili predrasuda o statusu, imetku i profilu osobe koja se izdaje za “ruskog princa dijamanata”. 

Uz odličnu komunikaciju putem društvenih mreža, koje su prevashodno služile kao kanal za samopromociju luksuznog stila života, manipulator je na više frontova istovremeno, flertovao i zavodio devojke koje su željne ljubavi i pažnje koristile aplikaciju za upoznavanje i zabavljanje “Tinder”. 

Kada stvari postanu “preozbiljne” ili se količina raspoloživog novca smanji, dođe do “sukoba” sa neprijateljima naslednika dijamantskog carstva. Tada bi manipulator zamolio svoju izabranicu da mu pomogne ili otvaranjem računa, sa platnim kreditnim karticama na njeno ime, kako bi se “bezbedno” premestio sa jedne lokacije na drugu. 

Izvor: Unsplash 

U drugom slučaju, u pitanju je bila pozajmica novca i ušteđevine koja je otišla na avionske karte u prvoj klasi, skupocene ručkove i večere sa aktuelnom ili budućom (devojkom) žrtvom. 

Iz želje da budu voljene i uživaju u izobilju, žrtve su slušale, radile šta im se kaže, nesvesne u koje i kolike se probleme uvaljuju. Samo na osnovu reči nekog za koga veruju da je “izabranik njihovog srca”, dižu kredite i otvaraju kreditne kartice koje će proslediti dalje, spremne da vraćaju tuđe dugove.

Ta potreba za ljubavi, željom da budete voljena, princeza u nevolji koju spašava “princ na belom” konju daje prostor za manipulaciju, budući da su sve žrtve svesno pristajale na situaciju u kojoj su se našle. Nisu znale sve informacije, ali su iskreno verovale da svojim postupcima pomažu i da čine dobro delo.

Naizgled, ništa nije ličilo na to da su podaci zloupotrebljeni. Na profilima društvenih mreža izgleda kao da sve jeste onako kako je predstavljeno. Automobili, avioni, jahte, večere na luksuznim mestima, hotelima, egzotičnim lokacijama. 

Slučaj “Inventing Anna” 

Možda gori slučaj od prethodno pomenutog je onaj po čijim je motivima snimljena serija “Inventing Anna”, na osnovu istinite priče o prevarantkinji koja se predstavljala kao bogata naslednica koja je zahvaljujući kontaktima u društvu Njujorka, uspela da dobije neverovatne sume novca za “projekat”, da bi na kraju bila optužena i osuđena za krađu i proneveru novca.

Ali to nije sve! Velike korporacije su uložile novac u “projekat” na osnovu njene priče, koja je u formi serije kreirana na osnovu teksta novinarke Džesike Presler za “New York magazine”, koja je kasnije bila i producentkinja serije. 

Etičnost u poslovanju i komunikacija kompanija koje su podržale fantastične ideje neizlečive prevarantkinje, nakon snimanja serije u režiji Sonde Rajms, dodelile su joj ulogu žrtve. 

Od prava na korišćenje priče, Ana je isplatila kompanije koje je prevarila i vratila neke dugove, ali su oni koji su njoj pomagali na putu ostali bez novca. 

Još jedan detalj iz kategorije “nepotrebno znanje”: za vreme suđenja je kreiran profil na društvenoj mreži Instagram u kom su objavljivane njene odevne kombinacije koje je nosila za vreme suđenja. 

Ipak, mišljenje gledalaca IMDB je da je predstavljena kao antiheroina koja se dodatno obogatila od svojih zločina i da je pogrešna teza od nje praviti novu “Robin Hood”.  

Vašoj pažnji preporučujem još nekoliko naslova: 

 

• Ozloglašeni Fyre festival - ono što je ovaj “festival u pokušaju” potvrdio, jeste snaga društvenih medija. Neću pisati ništa više, pogledajte sami. 
• Slučaj “Varsity Blues: The College Admissions Scandal”, u kom su roditelji dece bili spremni da za Ivy League fakultete potplate trenere i decu upišu preko sportskih stipendija, iako ovi nikad ništa nisu trenirali (neki su vreme proveli u zatvoru, kao glumice Lori Laflin i “Očajnu domaćicu” Felisiti Hafman) 
• Priču snimljenu po istinitom događaju o kompaniji “Theranos” i njenoj kreatorki - Elizabet Holms, koja je na momenat čitavu naučnu zajednicu zbunila tvrdeći da je iz jedne kapi krvi moguće lečiti bolesti. Predstavljanje uređaja koji je skupio milijarde dolara ulaganja moćnih investitora, srušilo se kao kula od karata. Epilog priče: Elizabet Holms je proglašena krivom za četiri od 11 tačaka optužnice zbog prevare investitora u martu 2022. godine.

Izvor: Unsplash 

Da li je pravo stanje stvari ipak dobro urađena optimizacija za internet pretraživače? 

Manipulacija podacima je moguća, radimo je svi na mikro planu svaki put kad uz fotografiju objavimo hastag #IloveMyJob ili #FavoritePlace na mestu koje vam trenutno prija, a prethodila je agonija događaja koje su vam iscedile telo da dođete do omiljenog mesta. 

Ta potreba za pokazivanjem onog najboljeg što nam se dešava izazvana je velikom novom istinom koja se provlači poslednjih godina rastom korisnika na društvenim mrežama: 

 

• FOMO ili “Fear of missing something” - globalna kovanica koja osnažava strah da ćete nešto propustiti. Upravo prolazeći kroz sadržaje na koje nailazite u svakodnevnom životu, u slobodno vreme, imate utisak da svi drugi žive pun život, koriste sve šanse koje im se pružaju - osim vas! 
• Po autoru knjige koju je objavila izdavačka kuća “Finesa” - Patriku MekGinisu, osećaj propuštanja je prosto biološki odgovor oličen u anksioznosti pojedinaca. Ako na to dodate i objave na društvenim mrežama i osećaj da vam svi guraju pod nos svoje avanture, uspehe i ostvarenja - javlja se društvena kriza kojoj je lek pametno donošenje odluka. 

Kako donosite odluke? 

Umesto čitanja, očekujem od vas da napravite check listu i uključite se odgovarajući na sledeća pitanja: 

• Da li stvarno verujete svemu što pročitate i vidite na internetu? 
• Da li bez provere počnete da primenjujete recepte, slušate savete i radite koje pronađete na izvorima koji su dostupni svima i podložni manipulacijama?

Poslednjih dve godine smo se uverili koliko nam je vreme dragoceno, pomerili svoje granice jer smo iz do tada poznatog režima rada, ušli u “remote”, “hibridni” ili neki treći oblik funkcionisanja. 

Izvor: Unsplash

Vrtići su bili zatvoreni, škole su funkcionisale online, pa hibridno, u grupama, smenama, kombinovano. Sve nam je dalo više vremena da budemo usmereni jedni na druge, sami sa sobom, ispred ekrana telefona/tableta/televizora. 

Idemo dalje:

• Kako ste to vreme iskoristili?
• Da li ste savladali novu veštinu ili usvojili nova znanja? 
• Da li ste napustili prethodno radno mesto, promenili posao, otvorili svoju firmu? 

Da li ste na pitanja odgovorili sa “zbog toga što ja tako želim” ili “zato što se to očekuje od mene”? 

Kako se očekuje: na kraju sledi poziv na akciju? 

Vaš život je samo vaš. 

Nemojte ga oblikovati prema očekivanjima drugih. 

Nećete nikog razočarati, ako ne stižete, ne možete, ne umete. 

Brzina informacija koje obrađujemo u toku dana, ne dozvoljava da se posvetimo svakoj temi koja nas zanima jednako. 

Ipak, one teme u kojima smo dobri, treba da negujemo i razvijamo. 

Iz sopstvenog iskustva pišem da su rezultati vidljivi samo ako se prethodno uloži neko vreme i trud da se do njih dođe. Tuđi uspeh uvek deluje lakši, jer niste videli šta mu je prethodilo. 

Niste ništa propustili! 

“Imajte na umu da je vaša odluka da uspete, važnija od bilo koje druge”. 

Abraham Linkoln